Zovem se zlo

U rukama držite ključ sjenovitog svijeta drhtavica i vriskova. Zakoračite izvan bezbjednog, ugodnog svijeta koji poznajemo. Otključajte vrata straha. Unutra ima mjesta za još jednoga u... SOBI KOŠMARA. Poželi srećan rođendan Megi OKonor, onoj stidljivoj, ljepuškastoj djevojčici pred gatarinim šatorom. Megi je s prijateljicama došla da se zabavi na vašaru. Ali njeno rođendansko slavlje neće dugo potrajati. Neće mnogo proći od časa kad proročica uzme njen dlan da joj iz njega pročita sudbinu do Meginog prestravljenog krika. Jer ona zapravo nije ušla u gatarin šator. Megi je stupila u SOBU KOŠMARA. R. L. Stajn je najtiražniji pisac za mlade svih vremena. Njegove knjige prodate su širom sveta u više od trista miliona primjeraka. Posle velikog uspjeha serijala Ulica straha Stajn vas vodi korak dalje, u najmračnije uglove mašte, gde se, daleko od sigurnog svijeta koji poznajete, krije Soba košmara. ODLOMAK 1. „Megi, baš si nevaljala!“, reče Džeki Malen kroz smeh. „Ko? Ja? Nevaljala?“, odgovorila sam. ?“, Džeki je preko stola pokazala kolače na mom tanjiru. „Uzela si tri kolača, a pojela samo preliv.“ Njena sestra Džudi mrko me je pogledala. „Šta im fali? Sama sam ih napravila – za tvoj rođendan.“ Olizala sam čokoladni preliv s prstiju. „Ništa im ne fali“, rekoh joj. „Kolači su strava. Jednostavno, sviđa mi se preliv.“ Džeki se ponovo nasmejala. „Šta se to dešava s tobom? Ti nikad ne kažeš ’strava’.“ Nakezila sam joj se. „Sada imam trinaest godina i mogu da kažem šta god poželim. Osim toga, potreban mi je novi imidž.“ „Nešto kao preobražaj“, reče Džudi. „Nešto kao preobražaj ličnosti“, kaza Džili, treća sestra. „Megi sada želi da bude prefi­n jena.“ Džili je bila u pravu. Uvek sam bila najmlađa u odeljenju zato što sam preskočila drugi razred. Ali sada punim trinaest godina. Sada sam dovoljno stara da postanem zrela, samouverena ličnost. I više me niko neće smatrati „bebom“. „Ja jesam prefi­n jena“, rekla sam. „Sada imam trinaest godina i više nema povratka!“