Proročica

Pomno sam isplanirala svoju smrt, za razliku od svog života, koji je vrludao od jedne stvari do druge uprkos mojim mlakim pokušajima da njime upravljam. Moj život bio je sklon da se širi, da se opušta, da se uvrće i kitnja poput rama baroknog ogledala, što je bila posledica praćenja linije manjeg otpora. Želela sam da, nasuprot tome, moja smrt bude uredna i jednostavna, neupadljiva, čak pomalo stroga, kao kvekerska crkva ili svedena crna haljina sa samo jednim nizom bisera kakve su bile veoma hvaljene u modnim časopisima kad mi je bilo petnaest godina. Ovoga puta neće biti fanfara, megafona, ukrasa ni repova. Štos je u tome da nestaneš bez traga, ne ostavljajući iza sebe ni senku leša, senku koju bi svi greškom smatrali za stamenu stvarnost. U prvi mah mi se činilo da sam uspela. Proročica je roman koji pokušava da odgovori na pitanje šta je istina kada različite vizije istine postoje u jednom čoveku. Mnogi likovi u ovom romanu su dve strane istog novčića. Nemoguće je biti baš onakav kakvim se predstavljamo ili predstavljati se baš onakvima kakvi smo. U ovom izuzetnom, poetskom i čudesnom romanu, Margaret Atvud iznova dokazuje zašto je jedna od najvažnijih i najuspešnijih autorki našeg vremena.