Grad

Najbolje ime za tvoju zbirku je Gradski duhovi, ali to je već otrcano i prečesto, a opet ne obuhvaća sve tvoje ludorije, otprilike sam rekao Mariju Glavašu, i u tom času shvatio da naslov koji je on predložio GrAD, u sebi već sadrži sve to, samo šifrirano, i još ponešto od njegovih autorskih ludorija. Naime, u naslovu GrAD čuči povezan verzalom i jedan gad što bi se moglo shvatiti kao fonetizirano englesko god, Bog. Osim toga, naslov lijepo pokazuje Glavaševu strast za ludičkim i eksperimentalnim, što već dugo tako ozbiljno i zrelo konceptulizirano, da ne bude povod samo sebi, nismo sreli u domaćoj poeziji. Od “prevratničkih” Glavaševih poetsko-poetičkih ideja mora se istaknuti i lomljenje zadnje riječi u stihu bez crtice, tako da se recepcija trza i intenzivira, a bogami i smisao obogaćuje. Od četiri ciklusa zbirke, zadnja tri, GrAD, Rekonstrukcija (s)ličnosti i Bonus Tracks osim naslova imaju i podnaslove, uredno upisane u zagrade, ali napisane VERZALOM, čime zbunjuje jer su podnaslovi istureni iz pozicije pojašnjavanja i kontekstualiziranja u onu vrištanja i pamfletiziranja. Kao da pokušavaju oteti kormilo kapetanu-naslovu, i voziti svojim kursom. No dok natezanje traje, poezija profitira, jer su u tom cik-cak plovu prouzročenom pobunom potlačenih čitatelju dani novi kompasi. Prvi i najduži ciklus zbirke pak, tipično glavaševski (evo, prva zbirka a već se izborio za pridjev) unosi jednu drugu mudru zbrku: zove se Žene, a govori isključivo i jedino o muškarcima. Pri tom ga piše muško, na ironičan i topao i neprikriveno subjektivan – da ne kažemo ženski – način. Osim odlične poezije sa sobom (do)nosi sve te pomaknute ili izokrenute perspektive koje otvaraju i poeziju i čitatelja, a otvoreno se lako prožima i zanosi.