Čuvarka priča

Svako ima svoju priču... Da li Dženis dovoljno hrabra da nam otkrije svoju? Ne seća se kako je počela da ih sakuplja. Možda nadahnuta životom koji je letimice sagledavala dok se vozila autobusom na posao kroz seoske predele Kembridža? Ili nečim iz nekog delića razgovora koji je slučajno čula dok je prala umivaonik? Ubrzo je primila (dok je brisala prašinu u dnevnoj sobi ili odleđivala frižider) kako su ljudi spremni da joj pripovedaju svoje priče. Možda su oni oduvek to radili, ali sada je drugačije, sada te priče posežu prema njoj a ona ih prikuplja k sebi. Ona zna da je prijemčiva posuda. Dok sluša te priče, blagim klimanjem glavom uvažava ono za šta zna da je tako: da je u mnogim očima ona jednostavna, obična činija u koju oni mogu da sipaju svoje tajne. Kada Dženis počne da radi za gospođu B – prepredenu devedesetogodišnjakinju – upoznaje nekoga ko želi da čuje njenu priču. Ali Dženis je jasna: ona je čuvarka priča, nema ona šta da ispriča. Odnosno, ne može nijednu da podeli sa drugima. Gospođa B nije od juče, i zna da Dženis ima mnogo više da ponudi nego što se čini na prvi pogled. Šta ona krije? Na kraju krajeva, zar nemamo svi priču koju vredi ispričati? Najšarmantnija i najradosnija knjiga koju ćete pročitati ove godine.