Velika šahovska tabla

Zbignjev Bžežinski je u nizu govora i članaka razradio geopolitičku dimenziju novog strateškog koncepta Severnoatlantskog pakta a naročito, u knjizi Velika šahovska tabla: američki primat i njegovi geopolitički ciljevi, objavljenoj 1997 godine. On je evoluirao od doktrine ljudskih prava koju je zagovarao krajem sedamdesetih godina kada se nalazio na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Kartera, ka klasičnoj realpolitici. Prilikom promocije svoje knjige u Parizu, on je ovaj prividni paradoks lakonski protumačio rečima: Ja sam razradio doktrinu kao najbolji način da se destabilizuje Sovjetski Savez. I to je uspelo. Njegovi kritičari dodaju da Bžežinski u to vreme nije bio angažovan samo na ideološkom frontu borbe protiv SSSR već i u praktičnoj politici koja je za cilj imala da diskredituje i destabilizuje Sovjetski Savez. U intervjuu francuskom nedeljniku Le Nouvel Observateur to je potvrdio i sam Bžežinski izjavom da su SAD podrškom mudžahedinima spretno gurale Moskvu u vojnu avanturu u Avganistanu koja će odvesti Sovjetski Savez na put bez povratka: Mi nismo gurali Ruse da intervenišu, ali smo svesno povećavali mogućnost da oni to učine. Ta tajna operacija bila je odlična ideja. Njen cilj je bio da se Rusi navedu u avganistansku zamku. Nije isključeno da je u sličnu zamku upala i postdejtonska Jugoslavija na Kosovu.