Toma Zdravković, zapisano u vremenu

Ovu knjigu, van svake sumnje, doživljavam kao višestruko značajnu, jer nam ona između redova ukazuje da smo protokom vremena izgubili iskonske i neke druge važne ljudske vrednosti, koje inače stičemo samim činom rođenja. Može se, naravnom, ovo štivo tumačiti i kao opomena da se previše ne poigravamo sami sa sobom i onim životnim resursima, za koje umišljamo da su nam darovani kako bismo ih jednog dana - uništili! Baš iz tog razloga na ovom mestu mi se nameće jedno korektno i retoričko pitanje: kako tumačiti osećaj i onu vrstu tuge (i teskobe), koja je tako uporno, nemilosrdno i opsesivno pratila čitavu karijeru Tome Zdravkovića? Najčešće je teško ili nemoguće proniknuti u tu i takvu vrstu emotivnosti, iz koje je - eto - iznedreno nebrojeno divnih pesama. Upravo zbog toga je jednistveni i neponovljivi Toma, kao ličnost neobično uzburkanog, neizbalansiranog i turbulentnog života, sa sobom ostavio stihove, čija se vrednost ni sa čim ne može porediti ili, ne daj Bože, kupiti. - Aleksandar Saša Gajović