Tavanice

Žensko odeljenje praške psihijatrijske bolnice s oljuštenim zidovima i kaiševima obmotanim oko tela kojazalepljena za lica kreveta zure u tavanice, mesto je odvijanja romana. Tu će se sresti različite osobe sasnažnim unutrašnjim uraganima koji raznose doživljene i proživljene elemente stvarnosti. Tu će se, bašna tim tavanicama – kao na bioskopskom platnu ili na neprobojnom graničniku – takođe sretati i tuga iuspomena na umrlu radost, detinjstvo i zrelost koja sebe nekad ne prepoznaje, slabost i spokoj, nesanicai strah, ono što želimo i ono što od te želje ne možemo. Ako ste ikad osetili da je ovaj svet premali ilipreveliki za vas, ako vam ljubav koju želite liči na privlačnu stoglavu aždaju, a ona koja vam se daje naobičan jastuk u koji uvek možete da se isplačete, onda ste na dobrom mestu, jer ovde, u ovoj knjizi,postoji velika mogućnost da se sretnete s nekom svojom olujom, s nekom svojom tavanicom.