Reči

Većina kritičara je zapazila da se Prever uglavnom negativno odnosi ne samo prema religiji, već i prema tradiciji, autoritetima, konvencijama. Međutim, nisu u pravu oni koji ga proglašavaju anarhistom, jer njegova pobuna protiv sveta nije politička, već pesnička, pobuna u ime apsolutne slobode koja se u pesnikovoj svesti poistovećuje sa poezijom. Bez antikonformizma, Preverova, i uopšte angažovana poezija, svela bi se na stihovanu publicistiku. Poezija mora da sadrži dovoljnu meru nepoštovanja tabua, jeresi, svetogrđa da bi čitalac doživeo katarzu, pročišćenje. Preverova poezija je sva u znaku nekonformizma, ali nije nihilistička. Jer ako Prever ne voli reči „vera” i „otadžbina”, to ne znači da ni u šta ne veruje. Naprotiv, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude, u ljubav. Ljubav je za pesnika most ka poverenju i preduslov sreće. A sreća je trenutak sadašnjosti za koji ne postoji ni prošlost, ni budućnost.