Poslednji dan na smrt osuđenog

Priča Viktora Igoa, Poslednji dan na smrt osuđenog, prati misli osuđenika na smrt sve do poslednjeg časa, i u svoje vreme predstavljala je ne samo jedan od prvih protesta protiv smrtne kazne, već i smelu formalnu inovaciju na polju pripovedačke tehnike. U predgovoru, o vezi sa smrtnom kaznom i svojom pripovetkom, Igo kaže: Ovo je pitanje života i smrti, kao što rekoh, razgolićeno i obnaženo, očišćeno od onih zvučnih zamršenosti sudnice, grubo izneto na svetlost i postavljeno onamo gde treba da ga vide, gde treba i da bude, gde jeste u stvari, na svom pravom mestu, u svojoj užasnoj sredini, ne u sudu, već na gubilištu, ne kod sudije, već kod dželata. Međutim, fokus je kod Igoa, u suštini, i dalje na žrtvi, a Igo u predgovoru prorokuje rušenje starog sistema koji je počivao na Bogovima, kralju i giljotini i predviđa tj. Priželjkuje da će ukidanjem smrtne kazne nastupiti vreme Hristovog zakona.