Očekujući Mister Bodženglsa

Kad je stvarnost banalna i tužna, izmislite mi neku lepu priču. Pred zadivljenim pogledom svoga sina, roditelji svake večeri plešu uz klasik Nine Simon. Magična, opojna scena samo je još jedna od mnogih uspomena koje izviru iz sećanja glavnog junaka priče, čije je detinjstvo obeleženo ekscentričnošću života van svih društvenih konvencija. U svetu ove porodice, čini se, ima mesta samo za zadovoljstvo, maštanje i prijatelje, čime sebi stvaraju divno lično blaženstvo. Ona koja daje ton, boji svaki trenutak, jeste majka, nepredvidiva i šarmantno neupućena u način na koji svet funkcioniše. Ona je ta koja je usvojila četvrtog člana porodice, gospođicu Niškorisnu, veliku egzotičnu pticu belog perja i jarkocrvenih očiju, koja šeta stanom ljuljajući elegantni crni vrat. Svog mališana ne tretira ni kao odraslog ni kao dete, već kao književnog lika iz romana, koga mnogo voli i kojem se posvećuje. Međutim, malo-pomalo, počinje da se nazire da je ovaj univerzum zasnovan na nesigurnom osećaju stvarnosti, te da, kada se pesme i snovi privedu kraju, buđenje može biti veoma bolno. Ovaj roman, koji su kritičari proslavili sa preplavljujućim entuzijazmom, očarava čitaoca ne samo svojim nadrealnim slikama već i smislom za humor i suptilnom melanholijom, koja, kako priča napreduje, gotovo neprimetno prodire u najosetljivija područja duha, da bi na kraju kulminirala intenzivnom i dubokom emocijom.