Gaudeamus

U Gaudeamusu, Elijade je prešao s koncepta na likove, inscenirao je diskusiju kao sukob između različitih ljudi, kao pozorište ideja, koristeći međutim stvarne pojedince, svoje tadašnje prijatelje, izdvojene u izvesnoj meri iz pozadine, napola imaginarne, ili napola realne likove, koji još uvek pripadaju jednoj izvornoj stvarnosti, samo njemu poznatoj, ali ne i čitaocima… Na izvestan način, neplanirano objavljivanje romana nakon autorove smrti dovelo je do toga da tekst postane netransparentan, ali upravo ovaj prividni nedostatak informacija daje tekstu gustinu značenja. Gubeći kvalitet (stopostotne) autobiografije, ili romana s ključem, Gaudeamus pridobija važniji vid kvaliteta, postaje roman jedne epohe, ili roman određenog uzrasta iz jedne epohe, istorijski u prvoj varijanti, i aistorijski u drugoj…