Doba nevinosti

Udovoljila sam ti. Ovo je nešto samo u meni, sve moje bogatstvo. Očigledno je da ti nikad nisi istinski voljela, i zbog toga mi te je žao. U životu je osim zdravlja, časti i drugih nematerijalnih vrijednosti, vrijedna jedino ljubav. A ona ne pita želiš li je, jesi li spremna, jesi li je čekala, šta će neko reći, ima li prepreka, mogu li se prijeći... Čovjek zapravo vrijedi onoliko koliko sebe može dati i daje ne očekujući ništa zauzvrat... Nemaš razloga za brigu, mama. Za mjesec dana se vraćam svojoj, on svojoj kući... Svako nastavlja putem kojim je išao. Ja ništa ne čekam i ne nadam se kad je on u pitanju. I nisam nesretna. Možda ću biti kad ovo u meni umre... Znaš kako kaže Camus: „Nesretni ne znaju i nadaju se, sretan čovjek zna i ne nada se.” Kod mene je baš tako. Sve mi je jasno, sve znam, ničemu se ne nadam, a sretna sam zbog bogatstva ljubavi koju nosim.