Bonsai

Bonsai, briljantni prozni prvenac čileanskog književnika Alehandra Sambre (koji je inspirisao Kristijana Himenesa da napravi istoimeni film prikazan u selekciji Izvestan pogled na festivalu u Kanu 2011), nije samo, po rečima poznate argentinske novinarke i književnice Leile Geriero, autorke Epiloga ovog izdanja, prvi roman koji je do danas putovao nedodirljiv zadržavajući svoje kapacitete, već je delo pisca sa apsolutnim sluhom, u kome je svaki pasus neophodan, u kome ništa ne nedostaje i ništa nije suvišno; koji je, ukratko, pregled književnosti kroz strašni, realni osećaj života, i koji je već postao savremeni klasik. I, dodaje Leila Geriero, lep generacijski roman o dve osobe koje su se nekada volele u Čileu, krajem dvadesetog veka, jedan strašan roman o dekadenciji i prolasku vremena, jedan kompleksan roman o književnim postupcima. Hulio, ćutljivi junak ove knjige, sebe uverava da je bolje zatvoriti se u svoju sobu i posmatrati rast jednog bonsaija nego lutati neudobnim putevima književnosti. Ovo je, kako kaže pripovedač, jedna lagana priča koja postane teška, nepotpuna priča koja izaziva vrtoglavicu objašnjenu uznemirujućim nestankom jedne žene.