Leptirica

Rane iz djetinjstva su kao rupe na krovovima. Čim se naoblači, procure... Starija sestra je pobegla od kuće bez pozdrava čim je napunila osamnaest godina, a mlađa je ostala da živi sa roditeljima, u kućerku na granici novog i starog dela bosanskog gradića, s nadom da joj je sestra živa i da će se jednoga dana javiti. I zaista, posle mnogo godina, stiže prva poruka. Komadi emotivnog tereta počinju da se otkidaju na obe strane: kome treba sestra nakon toliko vremena? Starija se guši u sopstvenoj prošlosti, mlađu muči mogućnost oproštaja. Oprezno, s ljutnjom, radoznalošću i pritajenim bolom, sestre počinju da razmenjuju poruke, pribojavajući se krhkosti svog odnosa.