Kušanje Svetog Antonija

Bila sam u zadnjem odeljenju kupatila i žagor sa ulice me je uspavljivao. Odjednom začuh povike. Neko je vikao: To je vrač! To je đavo! I gomila zastade ispred naše kuće, preko puta Eskulapovog hrama. Podigoh se na ruke do otvora u vrhu svoda. U peristilu hrama stajao je čovek sa gvozdenim lancem oko vrata. Uzimao je ugljevlje iz mangala i njime po svojim grudima pravio dugačke pruge govoreći: Isuse, Isuse! Narod je vikao: Ovo je zabranjeno! Kamenujmo ga! A on je to i dalje radio. Bile su to nečuvene stvari koje ushićuju. Cvetovi krupni kao sunce kružili su pred mojim očima i čula sam kako u prostoru treperi jedna zlatna harfa.- Kušanje svetog Antonija