Mračno, da skoro je noć

U romanu Mračno, da skoro je noć reč imaju skrajnuti i nevidljivi, oni koji su pod neoliberalnom glazurom pometeni pod tepih. Joana Bator meša teskobnu istoriju i tragične legende, mržnju i porodično nasilje, sujeverje i teorije zavere, koje kao u iskrivljenom ogledalu pružaju odraz jednog propalog društva i sveta. Služeći se biografskom pripovešću, ona hrabro progovara o problemima koji mòre savremeno poljsko društvo, a kroz strahove i traume glavne junakinje Alicije prolama se gorka sudbina palih i preživelih u gradu Valbžihu podno zamka Ksjonž. Kriminalistička zagonetka samo je povod. Ono za čim glavna junakinja zaista traga jeste istina o sebi. Ko sam ja? Šta me vezuje za rodni grad? Šta znam o svojoj majci? Šta znam o svojoj sestri? (...) Kad razum spava, bude se demoni. Zaranjajući duboko u bezdan prošlosti, Alicija Tabor izvlači na površinu mračnu istinu o svom detinjstvu.