Svetlost koju smo izgubili

Dva života. Dve ljubavi. Jedan izbor. O čemu smo pričali te večeri. Sećaš li se ti? Samo pamtim da sam se osećala celovitom i savršeno živom. Kao da mi je svaki molekul tela budan, spreman i uzbuđen. Sva druga osećanja bila su potisnuta u stranu, zgažena jer si ti tu, preda mnom, i jer se osmehuješ kao da na čitavom svetu postojim samo ja. Lusi i Gejb se upoznaju jedanaestog septembra 2001, na predavanju o Šekspiru, u trenutku kada stiže vest da je avion udario u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra. Ovaj bremeniti dan postaviće temelje njihovog međusobnog odnosa i izazvaće u oboma želju da nešto promene i ostave trag za sobom: Lusi kroz dečje emisije o razumevanju drugih, Gejb kroz fotografisanje ratnih strahota u dalekim zemljama. Oboje su se otisnuli na isti put, put koji će se račvati i opet bivati jedan, razdvajajući ih i spajajući naizgled sudbinskom vezom. To je put pun snova, želja i žudnji, ljubomore, izdaje, pokajanja, opraštanja, a iznad svega – put ljubavi. Prisećajući se svakog koraka, Lusi postavlja sebi pitanje o sudbini i slobodi izbora: da li bismo postupili drugačije da možemo proživeti sve iznova? Svetlost koju smo izgubili pripoveda o najdubljim mehanizmima ljudskog srca i predstavlja potresnu odu pregnućima za koja smo spremni kako bismo ostvarili snove i žrtvama koje smo voljni da prinesemo zarad ljubavi.