Godina kuge

Preporučujem milosrđu svih dobrih ljudi da se sete svega i pažljivo se zamisle nad užasima vremena, i ko god tako učini, videće da nije bila dovoljna obična snaga da se izdrži. To nije bilo kao kada se nastupa na čelu vojske i izaziva konjanik na polju, već je to značilo izazvati Smrt, konjanika na belom konju. Godine 1665. kuga je zahvatila London i odnela preko 97.000 života. Danijel Defo je u vreme kuge imao samo pet godina, ali se oslonio na svoja sećanja i novinarsko iskustvo da bi stvorio upečatljivu hroniku epidemije i njenih žrtava. U ovom romanu pripovedač nas izveštava o razornom napredovanju pošasti koja je u potpunosti preobrazila grad: neke ulice su sumnjivo prazne, neke — sa krstovima na vratima domova — prepune zvukova i mirisa ljudske patnje. I svaki građanin koga sretne ima priču koja zaslužuje da bude oteta od zaborava. Fascinantan je prikaz ljudske prirode, koja i pored iskustva iz prošlosti uporno ponavlja iste obrasce. Strah od zaraze, praznoverje, grubost, potkupljivost i lukavost impulsi su za samoočuvanjem pred kojima razboritost gubi uporište. Pa ipak, i u trenucima najvećeg beznađa narator ove pripovesti pronalazi rešenje i poziva na milosrđe i jedinstvo.