Zavera trećeg neba

Bestseler u Italiji – sedam izdanja za devet meseci! Firenca, 1300. godine. Unakaženo tijelo umjetnika pronađeno je pored njegovog nedovršenog mozaika. Ovo će biti prva istraga za novoimenovanog priora Dantea Aligijerija, koji već ispisuje iscrpni traktat o kriminologiji, poznatiji pod imenom Božanstvena komedija. Dante zaključuje da svaki od pet dijelova mozaika ima skriveno značenje i da od rješavanja ove zagonetke zavisi rasvjetljavanje ubistva. Umjetnik je ubijen zato što je znao nešto o alegoriji mozaika i spremao se da otkrije njegovu tajnu. Zagonetke se nižu jedna za drugom. Šta templari traže u Firenci? Odakle se pojavila ogromna količina zlata u gradu? Ko je Antilija, zanosna plesačica iza čijeg se našminkanog lica kriju tragovi njenog drevnog plemstva? Nejasni nagovještaji vode Dantea kroz Firencu ka opasnoj niti punoj zavjera, intriga i tajni koje samo njegov superiorni um može da razriješi. Nezaboravan istorijski triler koji predstavlja najambiciozniji Leonijev roman do sada. INTERVJU Večernje novosti 07.02.06 Dante kao Šerlok Holms Đulio Leoni Leoni Đulio DETEKTIV Dante Aligijeri se vraća. Izdavačka kuća Laguna upravo je kupila prava za novi italijanski bestseler, roman Đulia Leonia, poslednji deo trilogije u kojoj je u glavnoj ulozi, kao detektiv slavni italijanski pesnik iz 13. veka. Naslov originala, još ne preveden za naše izdanje, glasi: I Delitti della Luce. Domaću publiku trenutno oduševljava drugi deo trilogije Zavera trećeg neba, u izdanju Lagune, koji je u Italiji doživeo sedam izdanja za devet meseci! Autor hit krimića, istorijskog trilera, Rimljanin Đulio Leoni, specijalno za Novosti objašnjava šta ga je inspirisalo da napiše priču u kojoj čuveni pesnik rešava ubistvo i veliku misteriju: - Kada sam 2000. napisao prvu priču iz trilogije I Delliti della Medusa bio sam jednako inspirisan mojom ljubavlju prema Danteu i interesovanjem za 13 vek, za koji mislim da je po mnogo čemu sličan našem vremenu. Kao epoha globalizacije, sukoba civilizacija, nestabilnosti, burnog ekonomskog razvoja, krize dve velike moći - Papinstva i Carstva, koje su dominirale Evropom. Tu je čak i uspon i naizgled nezaustavljive ekspanzije Mongola, a u celini jedan opšti osećaj dezorijentisanosti kod ljudi koji počinju da gube uverenja kojih su se gotovo čitav milenijum držali. Ali šta je bio glavni podsticaj? - To je ličnost pesnika. Dante je zaista bio veoma složen i kontradiktoran karakter, kao što smatramo da svaki genije mora biti. Pored tragova gorčine koje je osećao prema nekim ličnostima koje postoje u čitavom Paklu, i čitav njegov život pun je elemenata koji su u konfliktu sa tipičnim predstavama o pesniku i učenjaku, kako ih romantičan duh zamišlja: neustrašivi ratnik u bici kod Kampaldina, zaverenik i organizator oružane pobune protiv gradske uprave, savetnik lucidnog, sposobnog tiranina Kangrande dela Skala, požudni ljubavnik u zabranjenoj vezi. On možda nije nemilosrdan, ali neprijateljima ne pravi ustupke. I svakako, on se jako dobro razume u Zlo. Pored svega Božanstvena komedija je i izvanredan esej o kriminalnoj psihopatologiji, gde je aristotelovska struktura obogaćena pesnikovom fantazijom i intuicijom. Dodajte tome i duboko poznavanje ljudske prirode i dobićete sve kvalitete žanrovskog detektiva, ali u čoveku od krvi i mesa. Pa onda zašto izmišljati detektiva kada imamo već jednog gotovog. Koliko ste koristili istorijske činjenice u priči? - Svaki roman pa i istorijska priča plod je mašte, a ne zamaskirani esej. Istorija može da bude građevinski materijal, ali o obliku zida odlučuje mašta. U slučaju moje priče sav politički i društveni kontekst, struktura grada, borba između Papinstva i gradske zajednice Firence, tajne intrige između Gibelina i Templara, figura cara Fridriha Drugog Hohenštaufena i mnoge druge ličnosti koje se pojavljuju, istorijske su. Zaplet je očigledno izmišljen, iako ima istoričara koji smatraju da je otkriće koje se Templarima pripisuje možda i verodostojno. Kako objašnjavate toliku popularnost Vaših knjiga? - U Italiji Dante je dobro poznat, pa ideja da se veliki pesnik vidi u neočekivanoj ulozi, pogađa fantaziju mnogih. Ali možda čitaoci takođe uvažavaju pokušaj da se napiše detektivski roman koji kombinuje strukturu žanra sa malo spekulacija o politici, filozofiji, umetnosti i nauci iz prošlosti. Možda im se svideo i način na koji sam pokušao da prikažem ne samo kako su ljudi iz prošlosti govorili, nego i kako su razmišljali. Očigledno je da je Dante poznat svuda u svetu, pa se nadam da će knjiga izazvati interesovanje i u drugim zemljama. Ako je tako i u Srbiji, zasluge idu na račun umeća prevodioca koji je uspeo da dočara jezik i karakteristike firentinskog miljea, koje ljudima, koji nisu Italijani, mogu da promaknu. Ovih dana primio sam korejsko izdanje moje knjige. Da li da očekujemo i četvrti deo? - Za sada sam napisao tri knjige, kao omaž trima pevanjima Božanstvene komedije. U međuvremenu napisao sam druge priče postavljene u 20. vek, ali trenutno se zanosim novom idejom koja bi mogla da preraste u četvrtu pesnikovu avanturu. Planirate li da posetite Beograd i Srbiju? - Bio sam u Beogradu pre mnogo godina, tako da me veoma zanima da vidim promene u gradu. Možda ću doći ovog leta ili jeseni, da se sretnem sa mojim čitaocima. PRVI DEO NA KRAJU ZA prvu knjigu iz trilogije I Delliti della Medusa, sa kojom je i debitovao u književnosti, Leoni je 2000. godine osvojio nagradu Tedeski. Kako nas je uputila prevodilac Ana Marković de Santis, Laguna će ovaj roman objaviti verovatno na kraju. Prvi roman iz trilogije u nekom smislu daje mnoga objašnjenja za Danteov Pakao, Zavera trećeg neba vezuje se za Čistilište, a treći za Raj. Branislav ĐORĐEVIĆ