Eseji, Članci

Dušu mu đavo utrapi nekakvom žandaru, čovjeku bez duše, koji se odjednom postidje svoga posla i kupi kavez i u kavezu slavuja. A kad mu slavuja očerupa mačak, sažali se nad svojim životom, sa osam metaka napuni mačka, a devetim sebi usta i zauvijek zanijemi. Istu noć izikri se zlatna ribica, koja kad poraste proguta zlatan prsten sa crnim kamenom i nastani se u crnoj cipeli sa asfaltiranim đonom na dnu potoka. U toj je cipeli za velike suše nekakav mačak sa očima boje olova i grančicom jorgovana zalijepljenom za brkove pronađe polumrtvu i proguta poluživu. Ali se ribica uzjoguni i oboje izdahnu u međusobnom praćakanju. Prije zore rodi se pisac ove priče i kao svi pisci postane podijeljena ličnost. A ovu priču napiše neko drugi. Learn More

Nova biografija. Ugledni istoričar filozofije pripoveda u dvadeset poglavlja đavolovu istoriju. Knjiga opisuje biblijske početke i demonologiju koju su crkveni oci istkali u srednjem veku, kobnu povezanost između Sotone i seksualnosti, verovanje u đavola i progon veštica. Kurt Flaš nas vodi u posetu paklu, posvećuje pažnju đavolovim saradnicima, anđelima zla, i prati njegovu istoriju sve do današnjice. Đavo se duboko mešao u čovekovu svakodnevicu dok mu plodovi prosvetiteljstva nisu uskratili moć. A ipak danas najrazličitije crkvene, teološke, pa i fundamentalističke grupe naglašavaju stvarnost njegove moći. Papa Jovan Pavle II je 1998. godine preradio i obnovio ritual isterivanja đavola iz 1614. Flaš u svojoj istoriji posebno ističe one mislioce koji svojim delima nisu jačali đavolovu moć, već su nastojali da ga skinu sa dodeljenog mu trona. Learn More

Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma, da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije, zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje, kako se dodeljuju književne nagrade, da li je istina da „glupost ne boli”, zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”? U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari”, Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma, književnosti, muzike, elitne umetnosti i kulture, ulične kulture, naše i svetske kulturne politike, izbija autorova subjektivna, ironična ocena života, pohvala jednima, kritika drugima, uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima, autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi, na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju. Learn More

Temelj antropozofski orijentirane duhovne znanosti čine predavanja, članci i knjige dr. Rudolfa Steinera (1861-1921). U ovoj knjizi objavljena su dva predavanja. Ona su dijelom ciklusa predavanja koja je Rudolf Steiner održao tokom novembra 1917. godine u nekoliko gradova. Dva predavanja iz tog ciklusa već su prevedena na glavni južnoslavenski jezik(e) i publicirana: predavanje Antropozofija i psihoanaliza je izašlo u časopisu Upoznaj sebe! iz 1938. godine, a Individualno biće i jedinstveni osnov sveta izdato u obliku skripte za internu upotrebu jugoslavenskih antropozofa. Learn More

Ova knjiga predstavlja zbirku šest Sioranovih eseja: Zli demijurg, Novi bogovi, Paleontologija, Susreti sa samoubistvom, Neoslobođeno i Zadavljene misli. Tekstovi su različiti po svojoj formi i dužini, ali suštinski ujedinjeni u temama koje su tradicionalno okupirale autora - smrt, bog, dobro i zlo, ljudske slabosti, strah, apsurd i očaj postojanja. Uz izvanredan prevod Mire Vuković i pogovor Milovana Danojlića, čitaoci sada mogu da uživaju u novom, prerađenom izdanju ovog Sioranovog dela. Learn More

Život i druga iznanađenja“ predstavlja izbor autorovih kolumni za magazin Gracija. Learn More

Živi glas umjetnika naziv je knjige (izdavač Rabic, Sarajevo, 2005.) Marine Trumić. Riječ je o dokumentarnoj književnosti, svojevrsnom katalogu jedne kulture koja je živjela kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina. Autorica je objavila razgovore (u knjizi su uvršteni abecednim redom) sa Ivom Andrićem, Midhatom Begićem, Otom Bihalji Merinom, Mersadom Berberom, Sergejom Bondarčukom, Jagodom Buić, Marijom Crnobori, Miroslavom Čangalovićem, Batom Čengićem, Rodoljubom Čolakovićem, Brankom Ćopićem, Oskarom Danonom, Oskarom Davičom, Vojom Dimitrijevićem, Makom Dizdarom, Katarinom Dorić, Tomislavom Dugonjićem, Zukom Džumhurom, Seadom Fetahagićem, Vlatkom Filipovićem, Elijem Fincijem, Jahielom Fincijem, Markom Fotezom, Hamzom Humom, Nedžadom Ibrišimovićem, Mirzom Idrizovićem, Ljubo Jandrićem, Slavkom Janevskim, Živoradom Jankovićem, Hanifom Kapidžić- Osmanagić, Mirkom Kovačom, Brankom Kovačevićem, Gustavom Krklecom, Vesnom Krmpotić, Hajrudinom Krvavcem, Boškom Kućanskim, Alijom Kučukalićem, Skenderom Kulenovićem, Sulejmanom Kupusovićem, Franjom Likarom, Ibrahimom Ljubovićem, Antunom Marinićem, Predragom Matvejevićem, Enverom Mehmedbašićem, Borom Milićevićem, Jovanom Miličevićem, Ognjenom Milićevićem, Peđom Milosavljevićem, Velimirom Miloševićem, Jurajom Najdhartom, Lukom Pavlovićem, Drakčetom Popovićem, Brankom Rabatom, Jarom Ribnikar, Darom Sekulić, Mešom Selimovićem, Ćamilom Sijarićem, Đakomom Skotijem, Borisom Smojem, Mirom Stupicom, Dervišem Sušićem, Huseinom Tahmišščićem, Ristom Trifkovićem, Markom Vešovićem, Anđelkom Vuletićem, Mehmedom Zaimovićem i Miodragom Žalicom. Learn More

Boravak u Švajcarskoj inspirisao je Milana St. Protića da svoje utiske, zapažanja i razmišljanja zabeleži u knjizi koja nosi ime jednog od najslavnijih mitskih junaka srednjeg veka – Viljema Tela. Legenda o njemu bila je i ostala je simbol trijumfa slobode pojedinca. U ostalim pričama čitaoci će imati priliku da se upoznaju sa istorijom ovog malenog evropskog tla, ali i sa istorijom švajcarskog naroda i duha. Kako je pisac na stranicama ove knjige više mislilac nego slikar, uspeo je da prikaže produbljene portrete ljudi za koje se zna po imenu, životu i delu, ali se ne zna da su bili rodom iz Švajcarske. Kada dođe do poslednje stranice, čitalac će shvatiti da su priče o Švajcarskoj okvir u koji je pisac smestio sve svoje doživljaje koji su povod za izlaganje njegovih razmišljanja o sudbinama pojedinaca, o jednoj zemlji i njenom narodu, ali i o istorijskim i društvenim prilikama u kojima je sâm pisac živeo. Zbog toga bi se ova knjiga mogla svrstati u žanr putopisa. Learn More

Kako se zapalio automobil u kojem su bili Milorad Pavić sa svojom suprugom i bračnim parom Bjelica - Pajkić? Zbog čega je Isidora švercovala u gepeku Olgu Stojanović preko granice? Šta se desilo kada je mali Lav potegao plastični mitraljez na Nikolu Kavaju, čuvenog lovca na Tita? O čemu je Stevo Žigon pričao sa Isidorom kada su nosili humanitarnu pomoć u Krajinu? Šta joj je Miodrag Bulatović rekao u jednom poverljivom razgovoru telefonom? Kako ju je kamen u bubregu pomirio sa Živojinom Pavlovićem? Šta joj je Ksenija Pajčin rekla o prijateljstvu? Kako je Jovan Ćirilov promenio naslov jednog od njenih najčitanijih romana? U knjizi Zbog njih sam volela Beograd Isidora Bjelica zapisuje sećanja na druženja sa svojim slavnim prijateljima. S prepoznatljivom iskrenošću i humorom Isidora otkriva nepoznate podatke o javnim ličnostima koji su činili Beograd uzbudljivim i vrednim življenja u njemu. Learn More