Usta puna zemlje / Smrt gospodina Goluže

Već prve stranice romana Usta puna zemlje, gde Šćepanović ocrtava konture neizlečivo bolesnog čoveka koji odlazi u zavičaj da bi dočekao smrt, ukazuju na dramatičnost i tegobu koja će se nadviti nad njim tokom čitavog dela. Agonija neumitnog kraja navodi misli ka oduzimanju sopstvenog života. Usta puna zemlje možemo čitati sa istim onim čitalačkim zadovoljstvima i zanosima koji se mogu sresti kako kod Borhesa, tako i kod Huana Rulfa. Delo magijski obavija stvarnost jednog čoveka, njegovu unutrašnju nadmoć i pobedu nad grupom progonitelja. U završnoj sceni shvatamo da onoliko koliko je protagonista živeo ideju samoubistva, što je više flertovao sa smrću, više ju je doticao, više joj se udvarao i sanjao o izbavljenju. Takva kompozicija večitih životnih kontrasta i unutrašnjih preispitivanja poslužila je Šćepanoviću da napiše ovo ingeniozno delo o dva smisla čovekovog postojanja u uslovljenim predvorjima pakla i raja... * * * Kroz novelu Smrt gospodina Goluže Šćepanović je ispričao još jednu bizarnu priču u kojoj glavni junak dolazi u gradić na moru i gde, gotovo groteskno, najavljuje svoje skorašnje samoubistvo. Ova priča inicira mnoga pitanja koja, vrlo često, nemaju prave odgovore. Glavni junak se sve vreme bori sa unutrašnjim sukobima najmračnijih misli i povremenih prosjaja kroz koje je hodao po nevidljivoj liniji hada koja mu je sa jedne strane donosila zavodljivu privlačnost smrti, a s druge strane neko neobjašnjivo blagostanje.