Teško mi je reći

Ono što Senko Karuza radi kao pisac, neobično nalikuje onome čime se na otoku Visu bavi tijekom godine: osnivač je Neformalnog multimedijalnog mobilnog centra za Istraživanje alternativnih načina preživljavanja na malim i pučinskim otocima. Izgovorite to polako i dobit ćete sve ono što fascinira u Karuzinim pričama: - neformalnost (koja nije nemarnost), - neuhvatljivost (koja nije bijeg), - istraživanje (koje nije projekt), - male i pučinske otoke (kao metaforu i kao zbilju) te alternativne načine preživljavanja na (metaforičkima i zbiljskima) njima. Plus, naravno, diskretnu, za Karuzu nezaobilaznu i posve mediteransku dozu mistifikacije. Ono čega u imenu centra nema, a priče su ga pune, još je i vječno isprepleteno, na sreću ili nesreću čvrsto zapetljano Dvoje, poneki zlobni kućni duh, gorko-slani otočki humor, težina koja se čita začuđujuće lako i lakoća koja pada tako teško, no nabrajati bi se moglo i dalje...