Struktura naučnih revolucija

Reč je o knjizi koja je uticala na čitave generacije istoričara nauke, ali i na sve društveno-humanističke discipline. Delo je ključno za filozofiju, sociologiju, kulturološke studije i samo-razumevanje prirodnih nauka. T. S. Kun kaže da nauka ima ideološku strukturu na isti način kao i političke revolucije. Prema njemu, naučnici, filozofi i istoričari uvek su iznosili sopstvene naučne poglede kao najvišu tačku koju je čovečanstvo doseglo. To je široko raširen ideološki stav koji obuhvata ishodišta nauke kao jedinu moguću poziciju koja se može doseći. Ali, da li je to zaista tako? Da li nauka i znanje prate konstantnu i pravu liniju? Da tamo nije bilo i različitih mišljenja ili alternativnih metoda koji doprinose ovom progresu? Šezdesetih godina 20. veka Tomas Kun je postavio ova pitanja i zadao udarac prevlasti progresivizma i naučnog mišljenja.