Detalji
U ovoj knjizi su sakupljeni eseji o hrani koje sam objavljivala od devedesetih godina 20. veka. Prvi koje sam počela objavljivati, u rubrici “Vreme uživanja” časopisa Vreme, nisu ušli u ovu zbirku, osim eseja o francuskim sirevima, koji sam oko dvadeset godina docnije drugačije koncipirala. Takođe u knjigu nije ušao tekst uvoda za Apicijevu knjigu recepata koju sam 1989. godine izdala na latinskom i prevela za zagrebačku zbirku klasičnih tekstova Latina&Graeca, jer je sasvim specifično usmeren. Takođe u knjigu nije ušlo istraživanje o kupusu i seksualnosti, koje se pred kraj prošle godine pojavilo na slovenačkom. Neobično mi je žao što moja knjiga recepata Sirotinjska kuhinja, koju sam neposredno pred rat dala u štampu izdavaču “Književna zajednica Novi Sad” nije nikad izašla. Tehnički i drugi uslovi su tada bili takvi da je rukopis jednostavno – bar za mene – nestao. S druge strane, u knjigu je uključeno dosta eseja koji nisu ranije objavljivani, već su inspirisani osnovnom temom i mojim postojećim obradama.
Na moje interesovanje za hranu i njena značenja ključno je uticalo bavljenje rukopisima Veselina Čajkanovića, posebno njegovog rečnika o biljkama, u ranim osamdesetim godinama 20. veka. Posao, koji je podrazumevao proveru grčkih termina, poverio mi je akademik Vojislav Đurić, na preporuku mog učitelja, takođe akademika Milana Budimira. Dok sam pripremala doktorsku disertaciju o prevodima i kalkovima iz grčkog u Vukovom Rječniku, hrana i verovanja o hrani su me veoma zabavljali. Izdala sam mali “samizdat” Vukov kuvar kao poklon prijateljima; godine 2012. sam takav kuvar u malo boljoj opremi izdala u okviru manjeg projekta u Srpskom kulturnom centru “Danilo Kiš” u Ljubljani.
Proizvoda u bazi
