Šta dan duguje noći

Stric mi je govorio: Ako te žena voli, a ti budeš dovoljno pametan da shvatiš kakva je to privilegija, nijedno božanstvo ti neće biti ni do kolena. Oran jedva da je disao tog proleća 1962.godine. Rat je bezumno besneo. Tražio sam Emili. Strahovao sam za nju. Bila mi je potrebna. Voleo sam je i vratio sam se da joj to dokažem. Osećao sam se sposobnim da se suprotstavim oluji, grmljavini i svim prokletstvima i nesrećama sveta. Jasmina Kadra nam u knjizi Šta dan duguje noći nudi veličanstven opis kolonijalnog Alžira (od 1936. do 1962.) - žestokog, strastvenog i tužnog Alžira - i pod novim svetlom, predivnim i bogatim jezikom, slika surov i bolan raskol dve zajednice, obe zaljubljene u istu zemlju.