Prilike

Euđenio Montale u svojoj poeziji izrazio je očaj, otuđenost i kosmički poraz savremenog čoveka. Suzdržano i ne zanemarujući prefinjenu dvosmislenost hermetičnog pevanja, sklonost prema fragmentarnoj lirskoj evokaciji i osvetljavanjima ključnih duševnih stanja, u stihovima Prilika mnogi su prepoznali teskobna osećanja i nemire pojedinca pred početak Drugog svetskog rata. Izborom lirskih subjekata i toponima tako da se pesničko iskustvo sabere u stanju „sna u prisustvu razuma“, Prilike stoje spram buke političke retorike i demagogije, i kao takve predstavljaju jedan od najznačajnijih antifašističkih umetničkih gestova svog doba.