Praznik beznačajnosti

Roman nadahnut vremenom koje je postalo komično jer smo izgubili svaki smisao za humor. „Vidi, vidi!“, kaže lovac i, nameštajući pušku na ramenu, puca u pravcu statue... Ljudi su najpre zbunjeni ovim neočekivanim pucnjem i licem bez nosa Marije de Mediči; ne znajući kako da reaguju, gledaju levo i desno, čekajući neki znak koji će ih prosvetliti... Kao da naslućuje njihovu zbunjenost, lovac poviče: „Pišanje u najčuvenijem francuskom parku je zabranjeno!“ Zatim, posmatrajući svoju malu publiku, prsne u smeh i taj smeh je tako veseo, tako slobodan, tako bezazlen, tako rustikalan, tako bratski, tako zarazan da svi unaokolo, kao da im je laknulo, počinju da se smeju...