Poslednja priča

Ima i knjiga koje donose bol rastanka, ima i pisaca koji su odlazeći umjeli da napišu reči od kojih trne život i podilazi jeza nepostojanja, a opet se ne mogu ispustiti iz ruku. Iz bolnice je Pavić pisao svoje posljednje redove i krijumčario stihove kao da je znao da dok piše ima života. Tako je nastala Posljednja priča koja do sada nije objavljena, a koju će svako ko je volio i ko oseća da život ima i nešto beskrajno i nešto konačno u sebi poželjeti da pročita. Uz priče koje prethode Poslednjoj priči, a ničega nema poslije nje, valja pričitati takođe Drugo tijelo i Vještački mladež. Pavićeva pozna proza i poslednji napisani redovi oblikuju jedan potresan književni lik. Ko tome može odoljeti? Volio bi onaj ko je uredio Pavićeve knjige i rasporedio priče da može velikom piscu nešto da kaže o Poslednjoj priči. Čitaoci Pavićeve proze imaju pravo i na malu neskromnost, Pavić im je i to obezbijedio.