Pikavci na plaži

U Čanj u predsezoni išao sam pre tačno dvadeset godina, u junu, 1998, sa svojim najboljim drugom. Taj besmisleni kratki boravak na moru ostavio je snažan utisak na obojicu. Nekoliko dana u rajskoj crnogorskoj prirodi o trošku radničkog sindikata, čiji je uvaženi član bila njegova majka, nije uspelo da zaseni pakao našeg besposličarenja u Miloševićevoj Srbiji. Inspirisan ovim putovanjem i ponekom devojkom koje sam poznavao poznih devedesetih, napisao sam Pikavce na plaži, 2001. Prvo izdanje ova knjiga doživela je 2003, tačno petnaest godina pre trenutka u kom ovo pišem, odnosno pet godina po putovanju u Čanj. Pikavci na plaži su mnogima moja omiljena knjiga, pretpostavljam zato što je to roman o boravku mladog čoveka u zemlji totalnog besmisla, bez izvesne budućnosti, nešto što nam je dobro poznato i danas. I sam ih toliko volim, da sam identičan pripovedački postupak primenio tokom pisanja romana Urednik, deset godina po objavljivanju prvog izdanja Pikavaca. Uredniku stoga tepam ’Pikavci na kokainu’. Otkako su Pikavci na plaži prvi put objavljeni, svaki put kada se nađem na plaži, fotkam poneki pikavac. Marko Vidojković, u leto 2018.