Dostavljamo i u SAD!

Cijena dostave | Vrste plaćanja

+387 35 225 027

point@knjiga.ba

Dobrodošli!

Molimo prijavite se ili napravite svoj profil!

Slika knjizicaProizvoda u bazi

25.355

Facebook slicica

Katalog

Oružane snage

Oružane snage

Kliknite dva puta da vidite sliku u normalnoj rezoluciji

Zoom Out
Zoom In

Više slika

Pisac: Teri Pračet


ISBN:

86-7436-123-4

Ilustracija:

Ne

Izdavač:

Dostupnost:

do 7 dana

Šifra:

N0084

Broj strana:

360

Težina:

460 g

Cijena:

Dostupnost: Na stanju

15,00 KM
do 7 dana

Kategorije:

Sadržaj:

Postanite ČOVJEK u Gradskoj straži!
Gradskoj straži potrebni su LJUDI!

Ali sve što ona ima jesu kaplar Kerot (tehnički gledano, zapravo patuljak), redov Detritus (trol), redov Angua (žena... uglavnom) i kaplar Nobs (isključen iz ljudske rase zbog guranja). Njima je potrebna sva raspoloživa pomoć. Jer zlo je u vazduhu, ubistvo se šunja i nešto veoma neprijatno je na ulicama. Bilo bi dobro kada bi se to rešilo do podneva, jer je to vreme kada kapetan Vajms zvanično odlazi u penziju, predaje svoju značku i venčava se. A pošto je ovo Ank-Morpork, u podne neće biti samo tačno, nego i smrdljivo.

ODLOMAK

Kaplar Kerot, pripadnik Gradske straže Ank-Morporka (noćna smena), obukao je noćnu košulju, uzeo olovku, neko vreme joj sisao vrh, pa napisao:
„Najdraži majo i tajo,
Evo ovde se odigrao jedan Preokret ko za Knjige jer, ja evo postadoh kaplar!! To znači povišicu od pet Dolara mesečno i novu uniformu sa, dve crte pride. Imam i novu bakrenu značku! To je Velika odgovornost!! To je zato što smo dobili nove regrute zato što je gospodin koga, sam ranije čuvao sada Patricij paje rekao da Straža mora da bude etnička slika grada...“
Zastao je na trenutak i kroz musavi prozorčić spavaonice zagledao se u svetlost ranog sutona na reci. A onda se ponovo povio nad papirom.
„...što meni nije baš sasvim jasno ali mora daje u nekoj vezi sa kozmentičkom fabrikom patuljka Grabićupa Tandergasta. Osim toga, Kapetan Vajms o kom sam vam često pisao, on je napustio Stražu jer bi da se ženi i, bude fini Gospodin i, mi mu svi želimo svako dobro jer, on me je naučio sve osim, onog što sam naučio sam. Skupili smo pare da ga iznenadimo sa Poklonom koji, će da bude jedan od onih novih satova što, im ne trebaju demoni da ih mrdaju i možda ćemo, damu napišemo nešto kao „Smena dase setiš, drugara iz Noćne smene“ pa da to bude kao neka šala komika. Mi još neznamo koće da bude novi Kapetan jer, Narednik Kolon reče daće da da ostavku ako bude on a Kaplar Nobs...“
Kerot se ponovo zagledao kroz prozor. Njegovo široko, pošteno čelo nabralo se od napora dok je pokušavao da se seti nečeg lepog što bi napisao o kaplaru Nobsu.
„...se mnogo bolje snalazi tu gde, je sad a ja nisam dovoljno dugo u Straži. Zato možemo samo da sedimo i čekamo...“
Počelo je, kao što to često biva, nečijom smrću. I pogrebom, jednog prolećnog jutra kada je magla bila tako gusta da je potpuno ispunila raku, pa je izgledalo kao da sanduk nestaje u oblaku.
Mali sivkasti mešanac, nosilac toliko psećih bolesti da je stalno bio okružen oblakom prašine, sve je to mirno posmatrao s gomile zemlje.
Postarije rođake su plakale. Ali Edvard d’Smrt nije plakao, i to iz tri razloga. Bio je najstariji sin, trideset sedmi lord D’Smrt, i kao takvom mu nije bilo primereno da plače. Osim toga, bio je – još mu se ni mastilo na diplomi nije osušilo – ubica, a ubice ne plaču za mrtvima, inače bi samo to i radili. A bio je i ljut. U stvari, bio je kivan. Kivan na činjenicu da je morao da pozajmi novac za ovaj bedni pogreb. Kivan na vreme, na ovo seljačko groblje, na gradsku vrevu koja se uopšte nije promenila, čak ni zbog ovakvog događaja. Kivan na istoriju. Nije trebalo da se ovako završi.
Nije smelo da se ovako završi.
Zagledao se preko reke, ka glomaznoj konturi palate, a njegov bes se uvratio i postao sočivo.
Edvarda su poslali u Esnaf ubica jer je to bila najbolja škola za one čiji je društveni rang bio mnogo viši od nivoa inteligencije. Da je učio za ludu, napisao bi satiru i napravio budalu od Patricija. Da je završio lopovski zanat, provalio bi u palatu i ukrao Patriciju nešto zaista vredno.
Ali eto... on je postao ubica...
Tog popodneva je prodao ostatak porodičnog imanja i ponovo se upisao u esnafsku školu.
Na postdiplomske studije.
Zanat je završio s najvišim ocenama, kao prvi u istoriji Esnafa kome je to pošlo za rukom. Starije kolege su ga opisivale kao čoveka koga treba držati na oku, po mogućstvu izdaleka, pošto je u sebi imao nešto od čega su se i ubice osećale nelagodno.
Usamljeni grobar je punio raku u kojoj je bilo poslednje prebivalište D’Smrta starijeg.
Postao je svestan začetka misli u glavi. To je izgledalo otprilike ovako:
Može kost, a? Ne, ne, ne ovde, zaboravi da sam išta rekao. Ali zato imaš sendviče s govedinom u onom tvom kakoseonozvaše što se u njemu nosi užina. Što ne bi dao jedan onoj slatkoj kuci tamo?
Čovek se naslonio na ašov i pogledao oko sebe.
Sivi mešanac ga je netremice posmatrao.
Rekao je: „Vauu?“

  • Prevodilac: Aleksandar Milajić
  • Izdanje: 1
  • Godina: 2003
  • Jezik: Srpski jezik
  • Vrsta uveza: Meki uvez
  • Pismo: Latinica
  • Veličina: 115x180
  • Zemlja porijekla: Srbija
  • Stanje: Nova

Detalji

Postanite ČOVJEK u Gradskoj straži! Gradskoj straži potrebni su LJUDI! Ali sve što ona ima jesu kaplar Kerot (tehnički gledano, zapravo patuljak), redov Detritus (trol), redov Angua (žena... uglavnom) i kaplar Nobs (isključen iz ljudske rase zbog guranja). Njima je potrebna sva raspoloživa pomoć. Jer zlo je u vazduhu, ubistvo se šunja i nešto veoma neprijatno je na ulicama. Bilo bi dobro kada bi se to rešilo do podneva, jer je to vreme kada kapetan Vajms zvanično odlazi u penziju, predaje svoju značku i venčava se. A pošto je ovo Ank-Morpork, u podne neće biti samo tačno, nego i smrdljivo. ODLOMAK Kaplar Kerot, pripadnik Gradske straže Ank-Morporka (noćna smena), obukao je noćnu košulju, uzeo olovku, neko vreme joj sisao vrh, pa napisao: „Najdraži majo i tajo, Evo ovde se odigrao jedan Preokret ko za Knjige jer, ja evo postadoh kaplar!! To znači povišicu od pet Dolara mesečno i novu uniformu sa, dve crte pride. Imam i novu bakrenu značku! To je Velika odgovornost!! To je zato što smo dobili nove regrute zato što je gospodin koga, sam ranije čuvao sada Patricij paje rekao da Straža mora da bude etnička slika grada...“ Zastao je na trenutak i kroz musavi prozorčić spavaonice zagledao se u svetlost ranog sutona na reci. A onda se ponovo povio nad papirom. „...što meni nije baš sasvim jasno ali mora daje u nekoj vezi sa kozmentičkom fabrikom patuljka Grabićupa Tandergasta. Osim toga, Kapetan Vajms o kom sam vam često pisao, on je napustio Stražu jer bi da se ženi i, bude fini Gospodin i, mi mu svi želimo svako dobro jer, on me je naučio sve osim, onog što sam naučio sam. Skupili smo pare da ga iznenadimo sa Poklonom koji, će da bude jedan od onih novih satova što, im ne trebaju demoni da ih mrdaju i možda ćemo, damu napišemo nešto kao „Smena dase setiš, drugara iz Noćne smene“ pa da to bude kao neka šala komika. Mi još neznamo koće da bude novi Kapetan jer, Narednik Kolon reče daće da da ostavku ako bude on a Kaplar Nobs...“ Kerot se ponovo zagledao kroz prozor. Njegovo široko, pošteno čelo nabralo se od napora dok je pokušavao da se seti nečeg lepog što bi napisao o kaplaru Nobsu. „...se mnogo bolje snalazi tu gde, je sad a ja nisam dovoljno dugo u Straži. Zato možemo samo da sedimo i čekamo...“ Počelo je, kao što to često biva, nečijom smrću. I pogrebom, jednog prolećnog jutra kada je magla bila tako gusta da je potpuno ispunila raku, pa je izgledalo kao da sanduk nestaje u oblaku. Mali sivkasti mešanac, nosilac toliko psećih bolesti da je stalno bio okružen oblakom prašine, sve je to mirno posmatrao s gomile zemlje. Postarije rođake su plakale. Ali Edvard d’Smrt nije plakao, i to iz tri razloga. Bio je najstariji sin, trideset sedmi lord D’Smrt, i kao takvom mu nije bilo primereno da plače. Osim toga, bio je – još mu se ni mastilo na diplomi nije osušilo – ubica, a ubice ne plaču za mrtvima, inače bi samo to i radili. A bio je i ljut. U stvari, bio je kivan. Kivan na činjenicu da je morao da pozajmi novac za ovaj bedni pogreb. Kivan na vreme, na ovo seljačko groblje, na gradsku vrevu koja se uopšte nije promenila, čak ni zbog ovakvog događaja. Kivan na istoriju. Nije trebalo da se ovako završi. Nije smelo da se ovako završi. Zagledao se preko reke, ka glomaznoj konturi palate, a njegov bes se uvratio i postao sočivo. Edvarda su poslali u Esnaf ubica jer je to bila najbolja škola za one čiji je društveni rang bio mnogo viši od nivoa inteligencije. Da je učio za ludu, napisao bi satiru i napravio budalu od Patricija. Da je završio lopovski zanat, provalio bi u palatu i ukrao Patriciju nešto zaista vredno. Ali eto... on je postao ubica... Tog popodneva je prodao ostatak porodičnog imanja i ponovo se upisao u esnafsku školu. Na postdiplomske studije. Zanat je završio s najvišim ocenama, kao prvi u istoriji Esnafa kome je to pošlo za rukom. Starije kolege su ga opisivale kao čoveka koga treba držati na oku, po mogućstvu izdaleka, pošto je u sebi imao nešto od čega su se i ubice osećale nelagodno. Usamljeni grobar je punio raku u kojoj je bilo poslednje prebivalište D’Smrta starijeg. Postao je svestan začetka misli u glavi. To je izgledalo otprilike ovako: Može kost, a? Ne, ne, ne ovde, zaboravi da sam išta rekao. Ali zato imaš sendviče s govedinom u onom tvom kakoseonozvaše što se u njemu nosi užina. Što ne bi dao jedan onoj slatkoj kuci tamo? Čovek se naslonio na ašov i pogledao oko sebe. Sivi mešanac ga je netremice posmatrao. Rekao je: „Vauu?“

Dodatne informacije

Izdavač Laguna
Preporuka Ne

Tagovi Proizvoda

Koristite razmak za odvajanje oznaka. Koristite jednostruke navodnike (') za fraze

Moja korpa

Nemate proizvoda u svojoj Korpi.

Reklama

Newsletter