Noći kuge

Dugo očekivani roman Orhana Pamuka, delo koje je pisao punih pet godina, donosi živu panoramsku sliku poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, ali koji ponovo razmatra i temeljna pitanja života, smrti i ljubavi. Kada je u proleće 1901. godine izbila epidemija kuge na ostrvu Minger - u 29. provinciji Osmanskog carstva - sultan Abdulhamid šalje na ostrvo najpre glavnog zdravstvenog inspektora Bonkovski-pašu, a za njim i mladog i uspešnog doktora Nurija, da zaustave epidemiju. Padišah je upravo oženio ovog mladog lekara sultanijom Pakize, ćerkom sultana Murata V, svog starijeg brata kojeg je držao zatočenog u palati. Sultanija prati supruga na tom putovanju. A na ostrvu su mladi nacionalista, osmanski oficir, upravnik provincije i fatalne ostrvljanke. Roman Noći kuge je priča o borbi tih ljudi sa poštovanjem karantinske zabrane, sa kugom, sa tradicijom ostrva i naposletku – jednih sa drugima i smrtnim pretnjama, kao i o njihovim ljubavima. Najvažnija specifičnost Noći kuge jeste uspešno prožimanje istorije i fikcije, što čitaocu otežava da pojmi gde prestaje stvarno, a gde počinje fiktivno.