Lutkar

Jakop je usamljenik i izopštenik; čudak i, od rođenja, slepi putnik u svakom društvu. Odlazi na sahrane nepoznatih ljudi, jer se jedino tu oseća pripadnikom neke velike familije. Na njima pokazuje svoj prvi veliki talenat – pričanje priča, koje ljudi uvek opčinjeno slušaju. Druga strast je otkrivanje veza među jezicima. U nedostatku svoje, naš junak pripada jedino indoevropskoj jezičkoj porodici, u kojoj pronalazi utemeljen identitet. Ima jednog bliskog prijatelja, Pelea, koji ga uvlači u bizarne situacije. Lutkar je iznenađujući, nadrealan roman, ludo odvažan iznad svega. Čitalac mora dopustiti Gorderu da ga povede na drugačije i zabavno čitalacko iskustvo kroz ovu neobičnu porodičnu hroniku. Istovremeno, ovo je samo dirljiva, inspirativna priča o usamljenosti, o bliskosti, o smislu života. Gorderova izuzetna pripovedačka energija, poznata iz njegovih prethodnih knjiga, i u ovoj budi našu radoznalost i preplavljuje nas suštinskim životnim pitanjima u kojima nailazimo na tako jednostavne, a tako moćne rečenice: „Usamljenost se lakše podnosi u samoći nego u paru“; ili: „Većina dečaka zna sve o vasioni, a astronomi samo krše ruke i priznaju da im ništa nije jasno.“