Katarina

Ja, nekako, kao da uvek imam više kapaciteta za svakodnevnu stvarnost nego što ta stvarnost ima kapaciteta, i to je, zapravo, kao da zinem iz sve snage da bih pojela neki mali zalogaj, ili čak mrvu; a onda, pošto taj prazan postoji, ja moram da se pravim da ima čime da se popuni i popunjavam ga sama. Tako da je, vremenom, moj unutrašnji život postao mnogo bogatiji nego spoljašnji. I kad spoljašnji život već više nikako ne može da sustigne unutrašnji, onda mi je već toliko dosadno da ne znam šta ću sa sobom u ovom životu… Katarina, drugi roman Draška Sikimića, višeslojna je priča o ljubavi, o potrazi za identitetom i smislom, kao odraz u ogledalu duhovnog stanja mladih ljudi ovog podneblja.