Jednakost rituala

Poslednja stvar koju je čarobnjak Dram Bilet uradio, pre nego što je Smrt položila svoju koščatu ruku na njegovo rame, bila je da preda svoju palicu moći osmom sinu osmog sina. Na nesreću njegovih kolega u šovinističkom (da ne kažemo ženomrzačkom) svetu magije, zaboravio je da proveri pol novorođenog deteta … TREĆA URNEBESNA AVANTURA PISCA BOJE MAGIJE I SVETLOSTI ČUDESNOG Istinski smešne knjige su retke i dragocene. Jednakost rituala je, ne samo duhovita i otkačena, već je to, takođe sjajna priča, dobro ispričana … Ovo je jedan od njegovih najboljih romana. Najtoplije preporučujemo. The Good Book Guide Nećete prestati da se smešite, sem da biste se zakikotali i, eventualno, prasnuli u smeh. Najluđa fantastika još od - kad malo bolje razmislim, od poslednjeg Pračetovog naslova. Kirkus Reviews On ima izuzetan smisao za humor... Zaplet je tako neverovatan...i tako smešan - da ga ne bi trebalo otkrivati u ozbiljnim novinama... Pračet je zaista veoma dobar. The Scotsman ODLOMAK: JEDNAKOST RITUALA (odlomak) Ovo je priča o magiji, o tome kuda se ona kreće i, što je možda još važnije, odakle dolazi i zašto? Mada ne namerava da odgovori na sva, ili na bilo koje od ovih pitanja. Može, međutim, pomoći da se objasni zašto se Gandalf nikada nije ženio i zašto je Merlin bio muškarac. Jer, ovo je takođe priča o odnosima između polova, mada verovatno ne u atletskom, valjajućem, prebroj-noge-i-podeli-sa-dva smislu, sem ukoliko se likovi u potpunosti ne otmu kontroli autora. A mogli bi. Međutim, ovo je prvenstveno priča o svetu. Evo ga, upravo nailazi. Gledajte pažljivo, specijalni efekti su vrlo skupi. Čuje se baš nota. To je dubok, treperav akord koji nagoveštava da bi svakog časa mogla da upadne duvačka sekcija sa fanfarama za kosmos, jer scenu čini crnilo svemira, sa nekolicinom zvezda koje svetlucaju kao perut na ramenima Boga. Onda se odozgo pojavljuje, veća od najveće, najneprijatnije naoružana zvezdana krstarica iz mašte visokobudžetnog filmadžije: kornjača, petnaest hiljada kilometara dugačka. To je Veliki ATuin, jedna od retkih iz vrste astrochelonia, iz univerzuma u kome su stvari manje onakve kakve jesu, a više onakve kakvim ih ljudi zamišljaju. Na svom kraterima prošaranom oklopu ona nosi četiri džinovska slona koji na ogromnim leđima drže veliki točak Disksveta. Kako se tačka gledišta pomera okolo, u celosti može da se sagleda svet obasjan svojim malim orbitirajućim suncem. Tu su kontineti, arhipelazi, mora, pustinje, planinski venci, pa čak i malena ledena oblast u središtu. Žitelji ovog mesta, to je očigledno, neće imati nikakvog dodira sa globalnim teorijama. Njihov svet, opasan okeanom koji se večno, u vidu dugačkog vodopada, preliva u svemir, kružan je i pljosnat, nalik geološkoj pici, mada bez maslina. Svet poput ovoga, koji postoji samo zato što bogovi uživaju u šali, mora biti mesto gde magija može da opstane. Kao i polni odnosi, naravno. Nailazio je hodajući kroz oluju i moglo se pretpostaviti da je čarobnjak, delom zbog dugačke odore i izrezbarene palice, ali uglavnom zato što su se kišne kapi zaustavljale na metar iznad njegove glave, pušeći se. Bila je to prava olujna zemlja, gornji predeli Ramtopskih planina, zemlja oštrih vrhova, gustih šuma i malih rečnih udolina, tako dubokih da dnevna svetlost ne bi ni stigla do dna, a već je bilo vreme da se ide. Čupavi venčići oblaka su oblagali niže vrhove, dole, ispod planinske staze kojom je čarobnjak gacao, klizajući se. Nekoliko škiljavih koza posmatralo ga je sa blagim interesovanjem. Kozama ne treba puno da bi se zainteresovale. Poneki put bi se zaustavio i bacio svoju tešku palicu u vazduh. Ona se uvek vraćala pokazujući u istom pravcu, čarobnjak bi uzdahnuo, podigao je i nastavio svoje napredovanje kroz kaljugu. Oluja je oko brda šetala na nogama od munja, urlajući i mumlajući na smenu. Čarobnjak nestade na zavoju staze, a koze se vratiše svojoj vlažnoj ispaši. Sve dok ih nešto drugo nije nateralo da podignu poglede. One se ukociše, oči im se razrogačiše, a nozdrve raširiše. To je bilo čudno, zato što na stazi nije bilo nikoga. Ali koze su ga posmatrale, sve dok se nije izgubio sa vidika. Selo je bilo zabačeno, u uzanoj udolini između strmih šuma. Nije to bilo veliko selo, i ne bi se videlo na mapi planine. Ono se jedva videlo na mapi sela. Bilo je to, u stvari, jedno od onih mesta koja postoje tek da bi ljudi mogli da dođu iz njih. Univerzum ih je prepun: skrivena sela, vetrom šibani gradići pod otvorenim nebom, izolovana boravišta u ledenim planinama čija je jedina važnost u istoriji da budu neverovatno obična mesta gde je nešto neobično počelo da se dešava. Često nema ničeg više od male spomen-ploče koja otkriva da se, uprkos sveukupnoj ginekološkoj verovatnoći, neko veoma slavan rodio tu, nasred zida. Magla se uvijala oko kuća dok se čarobnjak, prešavši preko uzanog mosta ispod koga je tekla nabujala rečica, uputio prema seoskoj kovačnici, premda treba reći da ove dve činjenice nemaju ništa jedna s drugom. Magla bi se ionako uvijala; bila je to iskusna magla i uvijanje je podigla na nivo umetnosti. Kovačnica je, naravno, bila poprilično ispunjena. Kovačnica je mesto u kome ćete sigurno naći dobru vatru i nekoga da popričate. Nekoliko meštana je dangubilo u toplim zasencima, ali dok se čarobnjak približavao oni su se uspravljali sa išcekivanjem i pokušavali da izgledaju inteligentno, uglavnom sa zanemarljivim uspehom. Kovač nije osećao potrebu da bude toliko ponizan. On klimnu čarobnjaku, ali to je bio pozdrav između ravnih, ili barem ravnih sa kovačevog stanovišta. Na kraju krajeva, svaki iole stručniji kovač se poznaje sa magijom toliko da su na klimanje glavom, ili makar želi da misli da je tako. Čarobnjak se nakloni. Bela mačka koja je spavala pored peći se probudila i posmatrala ga je sa pažnjom? Kako se zove ovo mesto, gospodine - reče čarobnjak. Pokvareno Dupe, - stiže odgovor. Pokvareno Dupe, - ponovi kovač, tonom koji je prosto zacikavao da se iz svega izvuče neki smisao. Čarobnjak razmotri ovo. Ime koje ima svoju predistoriju, - konačno reče, koju bih, da su okolnosti drugačije, bio veoma rad da čujem. Ali, želeo bih da razgovaram sa vama, kovacu, o vašem sinu. Kojem - zapita kovač, a džabalebaroši se zakikotaše. Čarobnjak se osmehnuo. Imate sedam sinova, nije li tako? A i vi sami ste bili osmi sin Kovacevo lice se ukrutilo. Okrenuo se ka seljanima. Ajde, kiša prestaje, reče. Čistač, svi. Ja i, pogleda čarobnjaka, koji izvi obrve. Dram Bilet - , reče čarobnjak. Ja i gospodin Bilet imamo nešto da popricamo. Nehajno mahnu svojim čekćem i, jedan za drugim, izvirujući preko ramena za slučaj da čarobnjak uradi nešto zanimljivo, posetioci napustiše prostoriju. Kovač je izvukao dve hoklice ispod klupe. Uzeo je flašu iz kredenca pored rezervoara sa vodom i nalio prozirnu tečnost u par veoma malih čaša. Dva čoveka su sedela, posmatrajući kako se kiša i magla valjaju preko mosta. Potom kovač reče: Znam na kog sina mislite. Stara Baka je sada s mojom ženom. Osmi sin osmog sina, naravno. Palo mi je na pamet, ali, da budem iskren, nikad o tome nisam previše razmišljao. Vidi, vidi. Čarobnjak u porodici, a Vrlo brzo shvatate, reče Bilet. Bela mačka skoči sa svog ležaja, dogega se preko sobe i vinu u čarobnjakovo krilo. Tu se ponovo sklupčala, dok su je njegovi tanki prsti odsutno mazili. Vidi, vidi, ponovi kovač. Čarobnjak u Pokvarenom Dupetu, a Moguće, moguće, reče Bilet. Naravno, prvo će morati da ode na Univerzitet. To bi mu moglo ići od ruke, naravno. Kovač je razmotrio ideju iz svih uglova i odlučio da mu se jako dopada. Jedna pomisao ga prenu. Čekajte, reče. Pokušavam da se setim onoga što mi je otac pričao. Čarobnjak koji zna kada će da umre može, kao, da preda svoje, kao, čarobnjaštvo svom, kao, nasledniku, jel da Nikada nisam čuo da neko to tako jezgrovito sroči, ali da, reče čarobnjak. Znači vi ćete, kao, umret O, da. Mačka je prela dok su je prsti ceškali iza uveta. Kovac je izgledao zabezeknuto. Kada - Čarobnjak razmisli za trenutak. Za, otprilike, šest minuta. Oh. Ne brinite, reče čarobnjak. Tome se ja prilično radujem, da budem iskren. Čuo sam da je sasvim bezbolno. Kovač razmotri ovo. Ko vam je kazao - konačno reče. Čarobnjak se pravio da ga ne čuje. On je posmatrao most, primečujući komešanje i razredivanje magle. Vidite, reče kovač. Bolje da mi kažete kako se vaspitava čarobnjak, znate, jer nema čarobnjaka u ovim krajevima i. To će se srediti samo po sebi, reče Bilet ljubazno. Magija me je dovela do vas i magija će se za sve postarati. Najčešce je tako. Da li sam ja to čuo plač Kovač pogleda u tavanicu. Pored dobovanja kiše mogao se razaznati i zvuk novih pluća u punom zamahu. Čarobnjak se osmehnuo. Neka se donese ovde, reče. Mačka se uspravila i zainteresovano zagledala u široka vrata kovacnice. Dok je kovač uzbuđeno dovikivao nešto uz stepenice, ona skoči dole i odšunja se polako preko poda, predući poput testere. Na dnu stepeništa se pojavila visoka, sedokosa žena, stežući neki zamotuljak u ćebetu. Kovač ju je požurivao do mesta gde je čarobnjak sedeo. Ali - započe ona. Ovo je veoma važno, reče kovač značajno. Šta se sad radi, gospodine Čarobnjak podiže svoju palicu. Ona nije bila ništa niža od njega i skoro jednakog obima kao njegov ručni zglob, prekrivena gravurama koje su se izgleda menjale dok ih je kovač posmatrao, baš kao da ne žele da on vidi šta predstavljaju. Dete mora da je drži, reče Dram Bilet. Kovač klimnu glavom i pročeprka po ćebetu dok nije izvukao majušnu ružicastu ruku. On je nežno dovede do štapa. Ona ga čvrsto uhvati. Ali - reče babica. U redu je, Bako, znam šta radim. Ona je veštica, gospodine, nemojte da obracate pažnju na nju. Dobro, reče kovač. Šta sad - Čarobnjak je ćutao. Šta ćemo sad da r zausti kovač, i stade. Nagnuo se da pogleda lice starog čarobnjaka. Bilet se smešio, ali niko ne bi mogao da dokuči o kakvoj šali se radilo. Kovač gurnu bebu natrag u naručje izbezumljene babice. Zatim, što je dostojanstvenije mogao, on odvoji tanke, blede prste od palice. Ona je ulivala čudan osećaj, bilo je to slično statičkom elektricitetu. Samo drvo je bilo skoro crno, ali gravure su bile nešto svetlije, i oči bi vas zabolele pri pokušaju da ustanovite šta one zapravo predstavljaju. Da li si sada zadovoljan - reče babica. A O. Da. U stvari, jesam. Zašto Ona zavrnu jedan preklop ćebeta. Kovač pogleda naniže i proguta knedlu. Ne, prošaputa. Rekao je A šta on može da zna o tome podrugljivo će Baka. Ali rekao je da će biti sin! Meni ne liči na sina, momce. Kovač se sručio na svoju hoklicu i zario glavu u ruke. Šta sam to uradio zajeca. Podario si svetu prvu ženu čarobnjaka, reče babica. Šta bi bujila pajila Šta Pričam sa bebom. Bela mačka je prela i izvijala se kao da se trlja o noge starog prijatelja. Što je bilo neobično, s obzirom da tamo nije bilo nikoga.