Detalji
S jedne strane ovo je roman o detinjstvu u prvoj polovini šezdesetih godina dvadesetog stoleća, a s druge to je univerzitetski roman o profesorima i studentkinjama, o sujetama i seksu, moralu i nemoralu, o suštinskoj neprilagoclenosti na sistem. Mogao bi se ovaj ro-man čitati i kao odjek Džojsovog klasika Portret umetnika u mladosti, ali i kao porodični roman, odnosno roman o nemogućnosti porodice. Svi ovi žanrovsko-kritički identiteti go-vore o njegovoj kvaliteti i o njegovoj nesvodljivosti na jednu dimenziju. Ono čime svakako zaslužuje pažnju jeste njegova savremenost, onaj osećaj da je tekst nastao u dvadeset prvom veku, bez obzira što se više od pola sižea odigrava u dvadesetom. Radi se o romanu koji bi mogao da se nađe i u nekoj drugoj književnosti, evropskoj ili svetskoj i da bude razu m lj iv.
(Vladimir Arsenić)
Žao mi je što humor nije više istaknut u recenzijama koje sam pročitala: predaja kite drugu Titu, čitanje Pinokija (O čemu se u knjizi radi? Nisam znao o čemu se u Pinokiju radi.), komšija koji sa djecom ne želi imati intimne odnose (biti prisan), itd. Dječak, glavni junak romana, sakuplja afričke kosti, otpisane knjige iz biblioteke koja je preselila, skuplja filmske priče, i na koncu, opisuje otpisane ljude. On ima djeda koji nosi nenu u sepetu i zato ne želi da se u školi zna ko je taj stari čovjek sa tim čudnim teretom na leđima. Ne želi vidjeti djeda ili ne želi i sam nositi teški porodični sepet?! (Mediha Šehidić)
Inkapsulirana tijela je genijalan roman s mnogo humora, sa prirodnim pripovjedačkim glasom i scenama seksa bez licemjerja i ustručavanja... (Magdalena Blažević)
Niko u našoj literaturi u tako malo stranica nije uspio iz dječije perspektive ispričati priču u kojoj se prepliću porodična hronika i hronika odrastanja i u kojoj se postupno demaskiraju mehanizmi moći koja oblikuje društveni identitet. Ibrahimović otkriva kako je kulturološka nekrofilija nemetafizična onoliko koliko je politična i suočava nas sa pitanjima zbog čega pamtimo naše mrtve, zbog metafizike ili politike, i kakav je cilj našeg pamćenja, ljubav spram naših mrtvih, ili naša ljubav prema političkoj moći? (Enver Kazaz)
Proizvoda u bazi
