Gubilište

Zima 1963: dvoje dece nestalo je u Mančesteru; ovo je označilo početak zločinačke karijere Majre Hindli i Iana Brejdija. Jednog ledenog decembarskog dana još jednom detetu gubi se trag: trinaestogodišnja Elison Karter nestaje iz udaljenog englestog mestašceta. Za Džordža Beneta, tek naimenovanog inspektora, time se otvorio najteži slučaj: ubistva u kojem nema leša, istrage koja će se nebrojeno puta zaglibiti u ćorsokacima sa ishodom čije će posledice odjekivati u godinama koje slede. Mnogo godina kasnije, on napokon poverava svoju priču Ketrin Hitkot, ali neposredno pre objavljivanja njene knjige, Benet iznenada pokušava sve da obustavi. On ima novu informaciju koji odbija da obznani – saznanje koje ugrožava same temelje njegovog postojanja. Ketrin je prinuđena da sama istražuje prošlost, a činjenice njena otkrića okrenuće svet naglavačke. Napet psihološki triler koji istražuje, otkriva i ruši granicu između stvarnosti i iluzije. »Predivno napisano... Možda će Mekdermidova da osmisli i bolji roman u budućnosti, ali ja prosto ne mogu da zamislim kako« Džerald Kaufman, Daily Telegraph »Gubilište je sigurno jedan od najboljih kriminalističkih romana ove godine. Val Mekdermid pripada samom vrhu ovog žanra... Ako do sada niste čuli za nju, pročitajte ovu knjigu. U principu, ako ste uopšte pismeni, pročitajte ovu knjigu. Atmosfera, likovi, snažan zaplet, napetost, okrutnost – ona ima baš sve.« Dženis Jang, Yorkshire Post ODLOMAK Devojčica se opraštala od života. I to nije bilo lako. Kao i sve devojčice u pubertetu, i ona se uvek na nešto žalila. Ali sada, kada ga je gubila, taj život joj je iznenada postao strašno poželjan. Sada je napokon počela da shvata zašto su se njeni ostareli rođaci tako grčevito držali svakog trenutka, ma koliko bio ispunjen bolom. Koliko god ovaj život bio loš, alternativa je neuporedivo gora. Čak je počela i da se kaje. Zbog svih onih prilika kada je poželela da joj majka umre; svih prilika kada je želela da su je kao bebu zamenili na porođaju; zbog sve mržnje koju je osećala prema deci u školi koja su je zavitlavala zato što nije jedna od njih; sve grozničave žudnje da bude odrasla, i da za sobom ostavi te jade. Sve to sada nije bilo bitno. Jedino je bio bitan njen jedinstveni i neponovljivi život, koji će upravo izgubiti. Osećala je strah, naravno. Strah od onoga što je čeka tamo kuda ide, i strah od onoga što neposredno sledi. Vaspitana je da veruje u raj i njegovo neophodno naličje, pakao, jednake i suprotstavljene sile koje sve drže u ravnoteži. Imala je svoje vlastite, veoma jasne predstave o tome kakav je raj. Nikada se ranije u svom kratkom životu nije toliko snažno nadala da je raj ono što je tako uskoro čeka. Ali se strašno bojala da, umesto u raj, ide u pakao. Nije joj bilo baš jasno kako pakao izgleda. Samo je znala da je, u poređenju sa svime što je mrzela u svom životu, on mnogo gori. A to je značilo da je vrlo, vrlo loš. Bez obzira na sve to, za nju više nije bilo izbora. Devojčica je morala da kaže zbogom svom životu. Zauvek. Deo prvi: Rane faze Mančester ivning njuz, utorak, 10. decembar 1963, treća strana Nagrada od 100 funti u potrazi za dečakom Policija i danas nastavlja da traga za dvanaestogodišnjim Džonom Kilbrajdom – i nada se da će ponuđena nagrada u iznosu od stotinu funti dovesti do nekog novog traga. Lokalni biznismen je ponudio stotinu funti osobi za informacije koje će policiji pomoći da nađe Džona, koji je nest ao iz svoje kuće u ulici Smolšo lejn u Ešton-ander-Lajnu, pre osamnaest dana.