Farenhajt 451

KULTNI ROMAN PRODAT U VIŠE OD 4,5 MILIONA PRIMERAKA Sistem je bio jednostavan. Svako ga je razumeo. Knjige su bile za spaljivanje, zajedno s kućama u kojima su bile sakrivane... Gaj Montag je požarni brigadir čiji je posao da potpaljuje vatre i on je u njemu pronašao sebe. Time se bavi već deset godina i nikada nije dovodio u pitanje uživanje u ponoćnim racijama niti zadovoljstvo koje je donosio pogled na stranice koje nestaju u plamenu... Nikada se nije ni o čemu zapitao sve dok nije upoznao sedamnaestogodišnju devojku koja mu je ispričala o prošlim vremenima kada se ljudi nisu plašili... Potom je upoznao profesora koji mu je ispričao o budućnosti u kojoj će ljudi moći da razmišljaju. I Gaj Montag iznenada shvata šta mu valja činiti... »Zastrašujući roman u svojim implikacijama... Bredberijeva vizija ovog pomahnitalog sveta, koji u mnogome podseća na ovaj naš, očaravajuća je.« The New York Times Komentari čitalaca Odlična knjiga o budućnosti, a možda i našoj sadašnjosti...o svetu u kome je ideal da svi ljudu budu bezoblično isti, a ne jednaki... gde ličnost ne treba da postoji. pošiljalac japanska buba to sam ja ODLOMAK Voleo je da spaljuje. Posebno je voleo da gleda kako stvari bivaju prožderane, kako stvari crne i menjaju se. Držao je mesingani mlaznik, čeljust velikog pitona zanetog pljuvanjem svog otrovnog kerozina na svet, krv mu je bubnjala u glavi, a sopstvene šake podsetile su ga na ruke nekog zadivljujućeg dirigenta koji izvodi sve simfonije buktanja i paljevine da bi uništio dronjke i ugljenisane ruševine istorije. Neosetljivog temena pokrivenog šlemom, simbolično numerisanim 451, očiju punih narandžastog plamena od pomisli na ono što sledi, kresnuo je upaljač, a kuća skoči u halapljivoj vatri koja je večernje nebo raspalila u crveno i žuto i crno. Prošetao se kroz roj žiški. Više od svega želeo je da u oganj, kao u staroj šali, gurne koren belog sleza na štapiću dok uzlepetale, golubolike knjige umiru na tremu i travnjaku ispred kuće. Dok knjige lete u svetlucavim kovitima i plove na vetru potamnelom od plamena. Montag se nacerio okrutno, onako kako se cere svi koje vatra oprlji i odbaci. Znao je da će po povratku u požarnu stanicu možda u ogledalu namignuti sebi, putujućem zabavljaču našminkanom u crnca, čoveku obojenom nagorelom plutom. Kasnije, kad bude legao, u mraku će osetiti da mu je vreli osmeh i dalje prikovan za mišiće. Nikad mu nije silazio s lica taj osmeh, nikad, ni za tren, otkako zna za sebe. Okačio je svoj šlem boje crnog tvrdokrilca i uglancao ga; uredno je obesio nezapaljivu jaknu; s uživanjem se istuširao, a onda, zviždućući i s rukama u džepovima, prešao preko gornjeg sprata požarne stanice i pao kroz rupu. U poslednjem trenutku, kad je katastrofa već izgledala neizbežna, izvukao je ruke iz džepova i prekinuo pad uhvativši se za zlatnu šipku. Uz cijukavu škripu zaustavio se na prst iznad betonskog poda u prizemlju. Izašao je iz stanice i gluvom ponoćnom ulicom stigao do stanice metroa, odakle je tihi voz na vazdušni pogon bešumno otklizio duž svog podmazanog kanala u zemlji i zatim ga izbacio, glasno othuknuvši topao vazduh, ispred žućkasto popločanog lifta što se pen jao ka predgrađu. Zanet zviždukanjem, nošen povetarcem iz lifta, ulebdeo je u miran noćni vazduh. Krenuo je ka uglu, razmišljajući jedva određeno o nečemu sasvim neodređenom. Međutim, pre nego što je stigao do ugla, usporio je kao da je vetar dunuo niotkud, kao da ga je neko pozvao po imenu. U poslednjih nekoliko noći spopadale su ga izuzetno nejasne slutnje tačno iza tog ugla, odakle se pod svetlošću zvezda pločnik protezao nadalje ka njegovoj kući. Stalno je osećao da je neko, trenutak pre nego što će on skrenuti, već bio tu. Vazduh je zračio posebnim mirom, kao da je neko stajao za uglom, ćutke, a onda neposredno pre njegovog dolaska prosto zašao u senu i pustio ga da prođe. Možda je njegov nos registrovao dašak parfema, možda mu je koža nadlanice ili lica osetila porast temperature na toj tački, gde bi telo neke osobe moglo nakratko da ugreje vazduh za deset stepeni.* Potpuno nerazumljivo. Kad god bi skrenuo, video bi samo beo, nepohaban, ispupčen pločnik, a jedne noći je nešto hitro možebiti i nestalo preko travnjaka, pre nego što je stigao da usredsredi pogled ili da progovori. Međutim, večeras je usporio, gotovo stao. Njegov unutrašnji um, koji je zašao za ugao umesto njega, začu najtiši mogući šapat. Disanje? Ili je vazduh sabijen prosto zato što neko tu vrlo mirno stoji i čeka? Skrenuo je. Opalo jesenje lišće po pločniku okupanom mesečinom kovitlalo se tako da je devojka koja je tuda hodala izgledala skoro kao da ukočeno klizi, kao da je vetar i lišće nose napred. Glavu je napola sagnula da bi posmatrala svoje cipele kako komešaju virove lišća. Lice joj beše usko i mlečnobelo, stanište za svojevrsnu glad koja je sve dodirivala s neumornom radoznalošću. Pogled gotovo bezbojno iznenađen; crne oči toliko čvrsto uperene na svet da im nijedan pokret nije promicao. Haljina bela, puna šapata. Gotovo da je čuo pokrete njenih ruku dok je hodala, kao i beskrajno tih zvuk bele pometenosti na njenom licu kad je otkrila da je tek trenutak deli od čoveka koji stoji nasred pločnika i čeka. DOGAĐAJI Pobjeda 09.02.06 Komentar današnjeg društva Film Farenhajt 451 u knjižari Karver Film Farenhajt 451, reditelja Fransoa Trifoa, biće prikazan večeras u 20.30 sati u knjižari Karver u Podgorici, u okviru ciklusa Film i revolucija. Kratak uvod u film daće reditelj Nikola Vukčević. Ovaj film francuski reditelj Trifo snimio je po istoimenom čuvenom SF romanu Reja Bredbrija. Mnogi kritičari smatraju da je ta knjiga najelokventnija optužba političke netolerantnosti- fašizma, koja je iakda napisana. Knjiga, a i film, relevantan su komentar našeg današnjeg društva, gdje se definicija patriotizma mijenja i biva suprotna onome što bi trebalo da bude. Bio je to Bredbrijev vapaj iz srca, reakcija na vrijeme makartizma, danas po mnogo čemu ponovo aktuelnog. Fransoa Trifo jedan je od tvoraca novog talasa francuskog filam, koji je svjetsku slavu stekao već svojim prvim filmom 400 udaraca. R.M. Danas 07.06.04 Majkl Mur naljutio slavnog pisca Bredberi Rej Mur Majkl Legendarni sf pisac Rej Bredberi (84) - žestoko je kritikovao sineastu Majkla Mura zbog naslova njegovog dokumentarca Fahrenheit 9/11 koji je očigledna imitacija njegovog klasika Farenhajt 451. Bredberi je za švedski dnevnik Dagens Nyhter izjavio da je Mur šupak, to je ono što ja mislim o ovom slučaju. Ukrao mi je naslov i promenio brojeve a da me čak nije ni pitao za dozvolu. On je užasno ljudsko biće, užasan čovek!. Upitan da li se slaže sa Murovim političkim pogledom, Bredberi je rekao da ovo nema nikakve veze sa politikom. On mi je kopirao naslov, to se dogodilo. Nema to nikakve veze sa mojim političkim stavovima, dodao je Bredberi i ispričao da je pokušao da o ovome razgovara sa Murom pre nekoliko meseci, ali da ga je reditelj izbegavao. Slavni SF pisac odbio je da kaže da li će zbog ovog slučaja preduzeti neku pravnu akciju protiv Mura. V. T.