Drugi mač, Majska povest

Majska povest Nobelova nagrada za književnost 2019. Po povratku u okolinu Pariza nakon godina provedenih na putu junak najnovije knjige Petera Handkea primoran je da ponovo napusti svoj dom. Povod? Osvetnički pohod radi ispravljanja nepravde načinjene njegovoj pokojnoj, „svetoj“ majci, koju je jedna novinarka oklevetala insinuirajući da je bila simpatizerka Trećeg rajha. Gde pronaći saučesnike za sprovođenje ovog plana? Zapravo, može li se ovde uopšte govoriti o planu ili je pak reč o impulsivnom gestu, pokretu bez unapred zadatog cilja? Ovde se još jednom potvrđuje iskustvo svih onih putnika koje pripovedač Handke pusti da odu od kuće: „Postojao je on, taj jedan plan. On postoji. Ali taj plan nije moj… time što sam se najpre kretao u pogrešnom pravcu, bio sam deo plana.“ Prvobitna namera će, tako, imati sasvim neočekivan ishod, koji je ipak proistekao iz svesne odluke pisca: samo ono što postoji u stvarnim istorijskim zbivanjima priznato je u pisanoj povesti, i obrnuto, istorija postaje stvarnost samo ako je vredna priče.