Buda iz predgrađa

Mnogo sam čitao, prave knjige kao IZGUBLJENE ILUZIJE i CRVENO I CRNO, i rano odlazio u krevet, spremajući se za ljubav i rad. Mada sam bio samo nekoliko milja od rijeke, nedostajao mi je London koji sam već bio počeo da upoznajem i igrao sam se ovakvih igara: kada bi mi tajna policija naredila da živim u predgrađu do kraja života, šta bih uradio? Ubio se? Čitao? Gotovo svake noći sam imao noćne more i budio se u znoju. Bilo je to od spavanja pod krovom iz detinjstva. Ma kakvi da su bili strahovi od budućnosti, bio sam spreman da ih savladam; sve je to bilo zanemarljivo u poređenju sa odbojnošću koju sam osećao prema prošlosti.