Detalji
Zovem se Brodek i nemam nikakve veze s tim. Stalo mi je da to kažem. To svi treba da znaju. Ja nisam ništa uradio, a kada sam saznao šta se desilo, poželio sam da o tome nikada ne progovorim, da zauzdam svoje pamćenje, čvrsto ga sapnem kako bi ostalo mirno poput kune u gvozdenoj klopci.
Ali drugi su me natjerali: Ti umeš da pišeš, rekli su mi, studirao si. Odgovorio sam da to i nisu bile neke naročite studije, nikada ih, uostalom, nisam ni završio i nisam bogzna šta zapamtio. Nisu htjeli ni da čuju: Umeš da pišeš, znaš riječi, znaš kako se one upotrebljavaju i kako se pomoću njih mogu izložiti stvari. To će biti dovoljno. Mi to ne umemo. Mi bismo se spetljali, a ti ćeš to reći i povjerovaće ti.
Filip Klodel već je obezbjedio sebi mjesto u klubu velikih savremenih francuskih književnika.
Brodekov izvještaj je na granici između fantastične priče i političke alegorije o monstruoznosti pogroma. Govori nam o mržnji, ali i o bolu koji ljudi nanose jedni drugima u ime te mržnje. Iako je radnja smještena u nekom anonimnom pograničnom selu u periodu posle jednog (nekog) velikog rata, ovo je uvek aktuelna priča o društvu koje ne trpi onoga ko je drugačiji. I priča o krivici i potrebi da pamtimo užase, pa čak i falsifikujemo prošlost da bi nam bilo oprošteno, da bismo se opravdali i da bismo bili shvaćeni.
Proizvoda u bazi
