Božanstvene Tajne

Sidali Voker je uspešna pozorišna rediteljka. Nakon jednog intervju koji je dala za novine, njena majka Vivi, uvređena onime što je njena kćerka izjavila o njoj objavljuje da je se odriče. Sidali potpuno poražena ovim saznanjem odgađa svoje venčanje. Sve izgleda sumorno do trenutka kada tri najbolje majčine prijateljice stupe na scenu i nagovore je da pošalje kćerci beležnicu u kojoj su uspomene na gotovo pola veka njihovih života, od detinjstva pa sve do problema koji su nastali rađanjem dece. I dok se Sidali bori da shvati svoju majku, ona se suočava sa uvijenom lepotom nesavršene ljubavi i činjenicom da je oproštaj, pre nego razumevanje, zapravo ono što je srcu potrebno. »Veoma zabavno štivo i, iznad svega, veoma dirljiv roman o složenim odnosima između majke i kćerke« Washington Post »Novi roman Rebeke Vels je velika živopisna slika tri generacije žena koje pokušavaju da prežive brak, majčinstvo i bol, uvek se oslanjajući na međusobnu ljubav... Roman širokog zamaha i mnoštva boja: zabavan toliko da vam zastaje dah.« Atlanta Journal »Smejaćete se. Plakaćete. Ali najviše od svega, uživaćete i poželećete da gospođi Vels uputite jedno veliko hvala.« Columbus Dispatch Roman po kojem je snimljen i istoimeni bioskopski hit ODLOMAK Prolog Sida je ponovo devojčica u vrelom srcu Lujzijane, močvarnom svetu katoličkih svetaca i vudu kraljica. Praznik je rada, devetsto pedeset i deveta, na plantaži Piken grouv. Dan godišnjeg lova na golubove njenog oca. Dok se muškarci znoje i pucaju, Sidina prelepa majka, Vivi, i njene prijateljice, koje svi zovu Šizike, sede u klimatizovanoj kući i igraju bourrée, opaku varijantu južnjačkog pokera. Na tabli na kuhinjskom zidu je napisano: PUŠI, PIJ, NIKADA NE RAZMIŠLJAJ ? pozajmica od Bili Holidej. Kada gospođe naprave pauzu, hrane Je-je klince (kako Šizike nazivaju svoje potomstvo) preslatkim maraskino trešnjama iz frižidera. Te noći, posle golubijeg gamba (sićušne ptičje kosti plivaju u Hevilend porcelanskim posudama), Sida ide u krevet. Nekoliko sati kasnije, sa uzdahom se budi iz ružnog sna. Na vrhovima prstiju ide do majčinog kreveta, ali ne može da probudi Vivi iz snova natopljenih burbonom. Izlazi bosa u vlažnu noć, dok joj mesečina pada na pegava ramena. Stojeći pored ogromnog, živog hrasta na ivici očevih pamučnih polja, Sida diže pogled u nebo. U krilu mladog meseca sedi Sveta Gospa, snažnih mišića i blagog srca. Zabacuje svoje sjajne noge kao da joj je mesec ljuljaška, a nebo veranda. Mahne Sidi kao da je upravo ugledala starog drugara. Sida stoji na mesečini i pušta da Blažena Majka voli svaku vlas na njenoj šestogodišnjoj glavi. Nežnost koja se sliva sa meseca meša se sa nežnošću zemlje. Za jedan kratak, svetlucav tren, Sida Voker zna da nikada nije postojao trenutak u kome nije bila voljena. 1 Step-plesačica koja maltretira svoju decu. Tako je nedeljni Njujork tajms od osmog marta devedeset i treće nazvao Vivi. Stranice nedelju dana starog kulturnog dodatka ležale su rasute na podu pored Side, koja se sklupčala na krevetu, čvrsto umotana u čaršave, sa telefonom na jastuku pored glave. Nije bilo nagoveštaja da će kritičarka biti toliko nemilosrdna. Roberta Lidel je bila tako srdačna, toliko se tokom intervjua ponašala kao sestra, da j e Sida osećala da je stekla novu prijateljicu. Na kraju krajeva, u ranijem prikazu, Roberta je već proglasila Sidinu režiju Žena na vrhu u Linkoln centru za ?čudesan događaj u američkom pozorištu?. Novinarka je suptilno i vešto uljuljkala Sidu u udobno i lažno osećanje bliskosti, dok je iz nje crpla intimne informacije. Dok je Sida ležala u krevetu, njena koker španijelka, Hjulin, uvukla se u kućicu koju su činila Sidina savijena kolena. Poslednjih nedelju dana, koker je bio jedino društvo koje je Sida želela. Nije želela ni društvo Konora Mekgila, svog verenika. Ni društvo prijatelja, niti kolega. Samo društvo psa kome je dala ime u čast Hjuija Longa. Gledala je u telefon. Njen odnos sa majkom nikada nije bio idealan, ali ova najnovija epizoda je bila prava katastrofa. Po ko zna koji put te nedelje, Sida je okrenula broj svojih roditelja u Piken grouvu. Po prvi put, pustila je da telefon zaista i zazvoni. Kada je začula Vivino: ?Halo?, Sida je osetila grč u stomaku. ?Mama? Ja sam.? Bez oklevanja, Vivi je spustila slušalicu. Sida je pritisnula automatsko ponovno biranje. Vivi je opet digla slušalicu, ali je ćutala. ?Mama, znam da si tamo. Molim te, nemoj da prekidaš. Tako mi je žao što se sve ovo desilo. Stvarno mi je jako, jako žao. Ja...? ?Ne postoji ništa što možeš da kažeš ili uradiš pa da ti oprostim?, rekla je Vivi. ?Za mene si mrtva. Ubila si me. Sada ja ubijam tebe.? Sida se uspravila u krevetu i pokušala da dođe do daha. ?Mama, nisam želela da se bilo šta od ovoga dogodi. Ta žena koja me je intervjuisala...? ?Izbacila sam te iz testamenta. Nemoj da se začudiš ako te budem tužila zbog klevete. Tvojih fotografija više nema na mojim zidovima. Nemoj...? Sida je mogla da vidi majčino lice, crveno od besa. Mogla je da vidi kako joj se vene boje lavande probijaju ispod svetle kože. ?Mama, molim te. Ja ne mogu da kontrolišem Njujork tajms. Da li si pročitala ceo članak? Rekla sam: ?Moja majka, Vivi Abot Voker, jedna je od najšarmantnijih osoba na svetu?.? ? ?Najšarmantnijih povređenih.? Rekla si: ?Moja majka je jedna od najšarmantnijih povređenih osoba na svetu. Takođe je i jedna od najopasnijih.? Sidali, imam to ovde, crno na belo.? ?Da li si pročitala deo gde kažem da sam ti zahvalna za svoju kreativnost? Gde kažem: ?Moja kreativnost potiče direktno od one koju je ispoljavala moja majka, kao kad je koristila tabasko da začini naše bočice s mlekom.? Mama, uživali su dok sam pričala kako bi obuvala cipele za stepovanje i igrala za nas dok si nas hranila. Obožavali su to.? ?Đubre malo lažljivo. Obožavali su kada si im rekla: ?Moja majka pripada staroj južnjačkoj tradiciji u vaspitavanju dece, u kojoj je kaiš po golom turu ono što deca najbolje razumeju?.? Sida je zadržala dah. ?Obožavali su?, nastavi Vivi, ?kada su pročitali: ?Sidali Voker, sofisticirana, briljantna režiserka hit predstave Žene na vrhu dobro zna šta je nasilje u porodici. Maltretirano dete step-plesačice, ona u svoje predstave unosi retku i dirljivu ravnotežu između ličnog angažmana i profesionalne distance koja je obeležje pravog pozorišnog genija.?? ??Maltretirano dete?! Kakvo je to sranje! Najgore klevetničko sranje, od najodvratnijeg deteta koje postoji!? Sida nije mogla da diše. Prinela je palac usnama i zagrizla kožu oko nokta, što je poslednji put radila kada joj je bilo deset godina. Zapitala se gde li je stavila zeneks. ?Mama, uopšte nisam želela da te povredim. Mnoge od tih reči nisam ni izgovorila pred tom prokletom novinarkom. Kunem se, ja...? ?Prokleta sebična lažljivice! Uopšte nije nikakvo čudo da ti se svaka veza raspadne. Ništa ne znaš o ljubavi. Imaš okrutnu dušu. Neka Bog pomogne Konoru Mekgilu. Morao bi da bude budala da se oženi tobom.? Sida se digla iz kreveta, dok joj je celo telo drhtalo. Otišla je do prozora svog stana koji se nalazio na dvadeset i trećem spratu Menhetn Plaze. Mogla je da vidi reku Hadson. Podsećala ju je na crvene vode reke Garnet u centralnoj Lujzijani. Mama, kakva si ti kučka, pomislila je. Kakva proždiruća, melodram atična kučka. Kada je progovorila, glas joj je bio hladan, kontrolisan. ?To što sam rekla baš i nije bila laž, majko. Ili si zaboravila kakav je osećaj kaiša u ruci?? Sida je čula Vivino ubrzano disanje. Kada je progovorila, Vivin glas je bio za oktavu niži. ?Moja ljubav je bila privilegija koju si zloupotrebila. Ukidam ti tu privilegiju. Nisi više u mom srcu. Prognana si. Želim ti samo beskonačnu grižu savesti.? Sida začu otegnuti signal u slušalici. Znala je da joj je majka prekinula vezu, ali nije mogla da spusti slušalicu. Stajala je, ukipljena u mestu, uz zvuke vreve koji su dopirali sa Menhetna, okružena hladnom martovskom svetlošću koja je bledela svud oko nje. Posle godina režiranja po provincijskim pozorištima od Aljaske do Floride, posle mnogobrojnih alter-alternativnih predstava, Sida je bila spremna za uspeh sa Ženama na vrhu. Kada je, u februaru, predstava napokon doživela premijeru u Linkoln centru, dočekana je sjajnim kritikama. Sa svojih četrdeset godina, Sida je bila željna uživanja u priznanjima. Radila je na predstavi sa piscem, Mej Sorensen, još od prve pretpremijere u Sijetl Repu, na Mejinom domaćem terenu. Nije režirala samo premijeru u Sijetlu, već i izvođenja u San Francisku i Vašingtonu. Konor je uradio scenografiju, a jedan od njenih najboljih prijatelja, Vejd Kounen, uradio je kostime. Njih četvoro su godinama bili tim, i Sida je bila oduševljena što može da se opusti sa svojim prijateljima, i uživa u slavi. Prva kritika Roberte Lidel je bila pravi hvalospev za Sidin rad: Sidali Voker je režirala briljantnu dramu Mej Sorensen o majkama i kćerkama sa hrabrošću i saosećanjem. U rukama Vokerove, materijal koji je mogao da ispadne sentimentalan i banalno komičan, umesto toga je snažan, emocionalan i duboko duhovit. Vokerova je uspela da čuje najtananije tonove u ovoj urnebesnoj, kompleksnoj, tužnoj i duhovitoj drami, i uobličila je te tonove u nešto što je mnogo više sila prirode nego obična pozorišna predstava. Značaj porodice ? sa njenim tajnama, njenim u bistvima i njenim beskrajnim bogatstvom ? oživljen je u Linkoln centru. Američko pozorište na tome može da zahvali Mej Sorensen i Sidali Voker. Kako je Sida mogla da zna da će samo mesec dana kasnije Roberta Lidel uspeti da se ušunja u njenu psihu i izvuče informacije koje je Sida obično delila samo sa svojim analitičarem i najboljim prijateljima? Posle spornog članka, Vivi i Sidin otac Šep, kao i ostatak porodice, vratili su karte za predstavu. Sida je otkazala sve planove koje je pravila za njihovu posetu. Često je sanjala Vivi kako plače. Snovi iz kojih bi se i sama budila u suzama. Nije bilo glasa od njenog brata Malog Šepa, niti od njene sestre Lulu. Ništa nije čula ni od oca. Jedini sa kim se čula bio je njen najmlađi brat, Bejlor. Rekao je: ?Ludilo, Sidice. Vivi Duša je oduvek želela da bude u Njujork tajmsu, ali nije mislila na nešto ovakvo. Mogla bi krv da joj daš, i opet ti ovo ne bi oprostila. Uzgred, ti si zvezda, a ne ona. I to je ubija.? ?A tata??, pitala je Sida. ?Zašto me on nije zvao?? ?Mora da se zezaš?, rekao je Bejlor. ?Mama mu radi šta hoće. Pitao sam ga zašto ti bar nije napisao par redova. Znaš šta mi je odgovorio? Rekao je: ?Ja sam taj koji mora da živi sa Vivi Voker?.? Sida nije želela da spusti slušalicu nakon razgovora sa mlađim bratom. Želela je da neko rasprši osećaj da je postala siroče. Pisala je Vivi: 18. april 1993. Draga mama, Oprosti mi, molim te. Nisam želela da ti nanesem bol. Ali to je moj život, mama. Moram da budem u stanju da govorim o njemu. Nedostaješ mi. Nedostaje mi tvoj glas, tvoj šašavi smisao za humor. Nedostaje mi tvoja ljubav. Boli me srce od pomisli da si me se odrekla. Molim te, pokušaj da razumeš da ja ne mogu da kontrolišem šta će neko drugi da napiše. Molim te znaj da te volim. Ne tražim da prestaneš da budeš besna. Samo tražim da me ne izbaciš iz svog srca. Sida Publicitet koji je članak izazvao povećao je prodaju karata. Žene na vrhu su postale još veći hit. Tajm je ob javio reportažu o ženama u pozorištu, u kome je spomenuo i Sidu. Ameriken Plejhaus ju je pozvao da uradi adaptaciju za televiziju, a CBS je pregovarao sa njenim agentom o radu na seriji. Pozorišta širom zemlje koja su je godinama odbijala, sada su je molila da režira kod njih. U jeku svega toga, Mej je otkupila pozorišna prava za Žene od Klare But Lusi, i uradila adaptaciju za mjuzikl. Sijetl Rep je dobio popriličnu donaciju da angažuje Mej, Sidu, Konora i Vejda da urade zajedničku produkciju. Dok se dan njihove privremene selidbe u Sijetl bližio, Sida je osećala neprekidan bol u vratu. Osećala se kao hodajući nervni završetak. Nije znala šta boli više: grčevi u vratu ili tuga koja bi se oslobodila kada bi je Konor izmasirao. Sida je živela životom o kome je oduvek sanjala: bila je popularan režiser, verena za čoveka koga je obožavala. Ali jedino što je želela da radi bilo je da leži u krevetu, jede Kraftove rezance sa sirom, i krije se od aligatora. Sida je ponovo devojčica u vrelom srcu Lujzijane, močvarnom svetu katoličkih svetaca i vudu kraljica. Praznik je rada, devetsto pedeset i deveta, na plantaži Piken grouv. Dan godišnjeg lova na golubove njenog oca. Dok se muškarci znoje i pucaju, Sidina prelepa majka, Vivi, i njene prijateljice, koje svi zovu Šizike, sede u klimatizovanoj kući i igraju bourrée, opaku varijantu južnjačkog pokera. Na tabli na kuhinjskom zidu je napisano: PUŠI, PIJ, NIKADA NE RAZMIŠLJAJ – pozajmica od Bili Holidej. Kada gospođe naprave pauzu, hrane Je-je klince (kako Šizike nazivaju svoje potomstvo) preslatkim maraskino trešnjama iz frižidera. Te noći, posle golubijeg gamba (sićušne ptičje kosti plivaju u Hevilend porcelanskim posudama), Sida ide u krevet. Nekoliko sati kasnije, sa uzdahom se budi iz ružnog sna. Na vrhovima prstiju ide do majčinog kreveta, ali ne može da probudi Vivi iz snova natopljenih burbonom. Izlazi bosa u vlažnu noć, dok joj mesečina pada na pegava ramena. Stojeći pored ogromnog, živog hrasta na ivici očevih pamučnih polja, Sida diže pogled u nebo. U krilu mladog meseca sedi Sveta Gospa, snažnih mišića i blagog srca. Zabacuje svoje sjajne noge kao da joj je mesec ljuljaška, a nebo veranda. Mahne Sidi kao da je upravo ugledala starog drugara. Sida stoji na mesečini i pušta da Blažena Majka voli svaku vlas na njenoj šestogodišnjoj glavi. Nežnost koja se sliva sa meseca meša se sa nežnošću zemlje. Za jedan kratak, svetlucav tren, Sida Voker zna da nikada nije postojao trenutak u kome nije bila voljena. 1 Step-plesačica koja maltretira svoju decu. Tako je nedeljni Njujork tajms od osmog marta devedeset i treće nazvao Vivi. Stranice nedelju dana starog kulturnog dodatka ležale su rasute na podu pored Side, koja se sklupčala na krevetu, čvrsto umotana u čaršave, sa telefonom na jastuku pored glave. Nije bilo nagoveštaja da će kritičarka biti toliko nemilosrdna. Roberta Lidel je bila tako srdačna, toliko se tokom intervjua ponašala kao sestra, da je Sida osećala da je stekla novu prijateljicu. Na kraju krajeva, u ranijem prikazu, Roberta je već proglasila Sidinu režiju Žena na vrhu u Linkoln centru za „čudesan događaj u američkom pozorištu“. Novinarka je suptilno i vešto uljuljkala Sidu u udobno i lažno osećanje bliskosti, dok je iz nje crpla intimne informacije. Dok je Sida ležala u krevetu, njena koker španijelka, Hjulin, uvukla se u kućicu koju su činila Sidina savijena kolena. Poslednjih nedelju dana, koker je bio jedino društvo koje je Sida želela. Nije želela ni društvo Konora Mekgila, svog verenika. Ni društvo prijatelja, niti kolega. Samo društvo psa kome je dala ime u čast Hjuija Longa. Gledala je u telefon. Njen odnos sa majkom nikada nije bio idealan, ali ova najnovija epizoda je bila prava katastrofa. Po ko zna koji put te nedelje, Sida je okrenula broj svojih roditelja u Piken grouvu. Po prvi put, pustila je da telefon zaista i zazvoni. Kada je začula Vivino: „Halo“, Sida je osetila grč u stomaku. „Mama? Ja sam.“ Bez oklevanja, Vivi je spustila slušalicu. Sida je pritisnula automatsko ponovno biranje. Vivi je opet digla slušalicu, ali je ćutala. „Mama, znam da si tamo. Molim te, nemoj da prekidaš. Tako mi je žao što se sve ovo desilo. Stvarno mi je jako, jako žao. Ja...“ „Ne postoji ništa što možeš da kažeš ili uradiš pa da ti oprostim“, rekla je Vivi. „Za mene si mrtva. Ubila si me. Sada ja ubijam tebe.“ Sida se uspravila u krevetu i pokušala da dođe do daha. „Mama, nisam želela da se bilo šta od ovoga dogodi. Ta žena koja me je intervjuisala...“ „Izbacila sam te iz testamenta. Nemoj da se začudiš ako te budem tužila zbog klevete. Tvojih fotografija više nema na mojim zidovima. Nemoj...“ Sida je mogla da vidi majčino lice, crveno od besa. Mogla je da vidi kako joj se vene boje lavande probijaju ispod svetle kože. „Mama, molim te. Ja ne mogu da kontrolišem Njujork tajms. Da li si pročitala ceo članak? Rekla sam: ‘Moja majka, Vivi Abot Voker, jedna je od najšarmantnijih osoba na svetu’.“ „‘Najšarmantnijih po vređenih.’ Rekla si: ‘Moja majka je jedna od najšarmantnijih povređenih osoba na svetu. Takođe je i jedna od najopasnijih.’ Sidali, imam to ovde, crno na belo.“ „Da li si pročitala deo gde kažem da sam ti zahvalna za svoju kreativnost? Gde kažem: ‘Moja kreativnost potiče direktno od one koju je ispoljavala moja majka, kao kad je koristila tabasko da začini naše bočice s mlekom.’ Mama, uživali su dok sam pričala kako bi obuvala cipele za stepovanje i igrala za nas dok si nas hranila. Obožavali su to.“ „Đubre malo lažljivo. Obožavali su kada si im rekla: ‘Moja majka pripada staroj južnjačkoj tradiciji u vaspitavanju dece, u kojoj je kaiš po golom turu ono što deca najbolje razumeju’.“ Sida je zadržala dah. „Obožavali su“, nastavi Vivi, „kada su pročitali: ‘Sidali Voker, sofisticirana, briljantna režiserka hit predstave Žene na vrhu dobro zna šta je nasilje u porodici. Maltretirano dete step-plesačice, ona u svoje predstave unosi retku i dirljivu ravnotežu između ličnog angažmana i profesionalne distance koja je obeležje pravog pozorišnog genija.’“ „‘Maltretirano dete’! Kakvo je to sranje! Najgore klevetničko sranje, od najodvratnijeg deteta koje postoji!“ Sida nije mogla da diše. Prinela je palac usnama i zagrizla kožu oko nokta, što je poslednji put radila kada joj je bilo deset godina. Zapitala se gde li je stavila zeneks. „Mama, uopšte nisam želela da te povredim. Mnoge od tih reči nisam ni izgovorila pred tom prokletom novinarkom. Kunem se, ja...“ „Prokleta sebična lažljivice! Uopšte nije nikakvo čudo da ti se svaka veza raspadne. Ništa ne znaš o ljubavi. Imaš okrutnu dušu. Neka Bog pomogne Konoru Mekgilu. Morao bi da bude budala da se oženi tobom.“ Sida se digla iz kreveta, dok joj je celo telo drhtalo. Otišla je do prozora svog stana koji se nalazio na dvadeset i trećem spratu Menhetn Plaze. Mogla je da vidi reku Hadson. Podsećala ju je na crvene vode reke Garnet u centralnoj Lujzijani. Mama, kakva si ti kučka, pomislila je. Kakva proždiruća, melodramatič na kučka. Kada je progovorila, glas joj je bio hladan, kontrolisan. „To što sam rekla baš i nije bila laž, majko. Ili si zaboravila kakav je osećaj kaiša u ruci?“ Sida je čula Vivino ubrzano disanje. Kada je progovorila, Vivin glas je bio za oktavu niži. „Moja ljubav je bila privilegija koju si zloupotrebila. Ukidam ti tu privilegiju. Nisi više u mom srcu. Prognana si. Želim ti samo beskonačnu grižu savesti.“ Sida začu otegnuti signal u slušalici. Znala je da joj je majka prekinula vezu, ali nije mogla da spusti slušalicu. Stajala je, ukipljena u mestu, uz zvuke vreve koji su dopirali sa Menhetna, okružena hladnom martovskom svetlošću koja je bledela svud oko nje.