Dragulji i drangulije

- Hoćeš li mi završiti priču o draguljima i drangulijama? - Naravno. Davno sam je pročitao pa pričanje možda nije sasvim vjerno izvornoj priči. Ovako: Jedan Englez je dugo živio u Kini. Bio je poštovalac i obožavalac antiknih umjetnina. U jednoj uglednoj trgovini je vidio neku figuricu iz dinastije Ming i ostao frapiran ljepotom. Poželio ju je imati više od bilo čega. Pitao je za cijenu. Bila je užasno velika, u svakom slučaju njemu nedostupna. Ipak je svako malo išao tamo i divio se figurici. Prošla je godina-dvije. Na nekoj plaži se utapao dječak i on ga je spasio. Ispostavilo se da je dječak bio sin vlasnika onog dućana pa mu je vlasnik baš od srca poklonio figuricu. Donio ju je kući i stavio na neko postolje, tačnije dranguliju, bezvrijednu, koju je kupio onako usput za sasvim sitne pare. Vratio se u Englesku. Nakon desetak godina je materijalno propao, gotovo da nije imao od čega živjeti. Najzad je prelomio, odnijet će i prodati onu figuricu, može za nju dobiti bar 100.000 funti. Nakon što ju je ekspert detaljno pregledao, kazao mu je da je to kopija, jako dobra, ali ipak samo kopija, i da za nju može dobiti jedva 50 funti. Totalno skršen, vraćao je figuricu u vrećicu. Prodavac je vidio da u vrećici ima još nešto pa ga upitao da mu to pokaže. Odgovorio je: Samo neka drangulija na kojoj sam držao figuricu. Dajte da pogledam. Gledao je i gledao, proučavao pa najzad digao glavu. Gospodine, ovo je original, također dinastija Ming. Za nju sam vam spreman odmah platiti 200.000 hiljada funti. Shvatila sam poentu pa pošla popiti čašu vode jer su mi se usta i grlo osušili. Kad sam se vratila do kompjutera i pročitala - Odoh, drug. Volio bih te vidjeti... - I ja bih tebe, drangulijo moja - napisala sam i nisam bila načisto jesu li suze krenule zbog tuge ili neke tihe radosti.