Besmrtnost

U trenutku u kom se okrenula, nasmejala i mahnula mladom učitelju plivanja (koji nije izdržao i prasnuo je u smeh), nije bila svesna svojih godina. Nekakva esencija njene privlačnosti, nezavisna od vremena, tim se gestom na sekundu otkrila i očarala me. Bio sam neobično dirnut. I palo mi je na um ime Anjes. Anjes. Nikada nisam poznavao nijednu ženu s tim imenom. Besmrtnost izvire iz pokreta ruke jedne žene koja odlazeći sa časa plivanja maše svom instruktoru. Taj trivijalni gest stvara besmrtni književni lik u oku posmatrača čije ime je Kundera. Poput Floberove Eme ili Tolstojeve Ane, Kunderina Anjes postaje predmet fascinacije i neodređene čežnje. Iz tog lika izranja roman, gest imaginacije koji istovremeno utelovljuje i artikuliše Kunderinu vrhunsku umetnost romana i njenu svrhu: temeljno istraživanje velikih egzistencijalnih tema prožeto istančanim humorom.