Azili

Eseji o društvenom položaju pacijenata bolnica za mentalno obolele i drugih utočenika. Delo Azili podjednako je kultno delo Ervinga Gofmana, kao i Stigma. To je studija o totalnim institucijama, a „u totalnim institucijama postoji sistem koji bi se mogao nazvati sekundarno prilagođavanje, odnosno radnje koje direktno ne izazivaju osoblje, ali omogućavaju zatočenicima da dobiju zabranjena zadovoljstva ili da ona dozvoljena zadovoljstva dobiju korišćenjem zabranjenih sredstava. Ove radnje imaju različite nazive, kao što su „hvatanje krivine“, „snalaženje“, „spletkarenje“, „šema“, „dil“ ili „veza“. Takva prilagođavanja izgleda da su najbolje razrađena u zatvorima. Ali, naravno, i druge totalne institucije krcate su njima“, kaže Gofman. Iz postojanja sekundarnih prilagođavanja možemo predvideti da će grupa zatočenika vremenom izgraditi neku vrstu kodeksa i neka sredstva neformalne društvene kontrole da bi se sprečilo da neki zatočenik informiše osoblje o sekundarnim prilagođavanjima drugog zatočenika. Na istoj osnovi možemo očekivati da će jedna dimenzija društvenog tipiziranja zatočenika od strane drugih i međusobno, biti ovo pitanje bezbednosti koje vodi do definicija ličnosti poput „cinkaroši“, „potkazivači“, „drukare“, „krtice“, s jedne strane, i „pravi momci“ s druge strane.