Avanture pod pločnikom

U jednom pismu kaže: „Moj roman je mešavina Olivera Tvista, Male Dorit, Kafke, Bičkombera, i dobrog starog Tomasa, Remboa iz Kamdonkin drajva. . .“ „Napred, uzmite Alisu Filips, vodite je u žbunje. To je direktorova ćerka. Uzmite starog Beneta i jurite ga niz hodnike, natrpajte mu u usta datume, umočite njegov uštirkani okovratnik u mastilo kojim ispisuje ocene, a lenjirom kojim udara po zglobovima nabijajte mu zube natrag u njegovu krutu, ćelavu, dosadnu glavu. Zavrtite gospodina Nikolsona na njegovom telurionu, dok mu se peševi ne izgube iz vida. Kažite gospodinu Parsonu da su videli njegovu ženu kako iz Kompasa izlazi na leđima pijanog mornara, i gura novac u svoje podvezice. To je isto toliko istinito koliko i istorija.“