Tajna veza, pesme

Ovo nisu pesme visokog literarnog sjaja. One su nastale tako što je nekom od mladića i devojaka iz moje okoline bila potrebna baš takva pesma. Onda sam ja pisao kako sam najbolje znao, kao da se sva ta potreba za pesmom odnosi samo na mene - a ta mladost je pevala. Tako su ove pesme davale sjaj sedamdesetim godinama. One su doživele ono što najviše može da doživi pesma - da budu pevane, da budu deo muzike, da budu deo nečije mladosti, da se daleko čuju... Na njima su isprobali svoje kompozitorske sposobnosti muzičari iz moga kruga. Krhke poruke ovih pesama pronosili su u svom divnom malom znanju najbolji muzičari sedamdesetih godina... Reči ovih pesama rastegnute u melodijama i rastavljene na slogove daleko su se čule i mobilisale mlade ljude oko ljubavi, svuda - od zadružnih domova, domova kulture, gradskih trgova do stadiona prepunih poklonika... Ja nikad nisam bio ni na jednom koncertu gde su se pevale moje pesme, ali one su i bez mene vrlo visoko kotirale... Video sam na te-ve kako osamdeset hiljada ljudi izgovara moje reči u svoje potrebe. Tom masom su upravljali idoli te mase; masa je o svojim idolima sve znala i verovala da oni tim pesmama govore o svojoj sudbini i životnom iskustvu... A deo te sudbine bio sam ja negde tamo daleko, daleko od euforije, postrani a u centru zbivanja; zadovoljan što su mi te pesme bar malo produžile mladost... Mene je ta mladost pozivala da joj se pridružim, ali ja sam znao gde mi je mesto i nisam se mešao drukčije osim pesmom - ako su je hteli. Sada kad se smirila buka i ovacije, buka muzike i ovacije pokreta sledbenika, kad mladi pevaju nešto drugačije pesme na istu temu, kad su moje pesme postale tekstualni anahronizam, kad su se zagubili neki muzičari, i trake, i ploče i dinamika refrena... kad sam ostao sam sa svojim rečima - uviđam da nije bilo uzalud, uviđam da se i ovako ogoljene, bez muzike, ove reči daju izgovarati i da njihov sadržaj ima smisao koji sam im namenio... Ove pesme su ispunile svoju misiju; bile su hitovi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vreme pristajao da budem igračka; sad one, ovakve, traže novog čoveka koji će u svojoj samoći da ih čita i dopunjava njihov sadržaj svojim sadržajem... A ja ću opet da budem postrani, kao što mi i priliči...