Mit o Sizifu

Knjigu čine četiri poglavlja koja za temu imaju: apsurdno rasuđivanje, apsurdnog čovjeka, apsurdno stvaranje i mit o Sizifu, kao i dodatak pod nazivom: Nada i apsurd u djelu Franca Kafke. Pod apsurdnim rasuđivanjem, Kami podrazumijeva: apsurd samoubistva, apsurdne zidove, filozofsko samoubistvo i apsurd slobode, dok u okviru ogleda o apsurdnom čovjeku tretira i donžuanstvo, glumu, osvajanje, a pod apsurdnim stvaranjem: filozofiju i roman, stvaranje bez sutrašnjice i Kirilova. Mit o Sizifu se završava autorovim razmišljanjem o sreći dalekosežnim zaključkom: Ljudsko srce ima nezgodnu sklonost da sudbinom zove samo ono što ga uništava.