Lijepa stvorenja

U našem gradu postoje samo dva tipa ljudi. Glupi i oni koji su tu zaglavili, kako je moj otac ljubazno razvrstao naše komšije. Oni koji su prisiljeni da ostanu ili previše glupi da bi otišli. Svi ostali nađu načina da se izvuku. Nije bilo sumnje u koju grupu on spada, ali nikada nisam imao hrabrosti da ga pitam zašto. Moj otac je bio pisac i živeli smo u Getlinu, u Južnoj Karolini jer su Vejtovi oduvek tu živeli, otkako se moj čukunčukun Elis Vejt tokom Građanskog rata borio i poginuo s druge strane reke Santi. Samo što ga ovdašnji ljudi nisu zvali Građanski rat. Svi mlađi od šezdeset zvali su ga Rat između država dok su ga oni preko šezdeset zvali Severnjačka agresija, kao da je Sever nekako uvukao Jug u rat zbog loše bale pamuka. Svi osim moje porodice. Mi smo ga zvali Građanski rat. Razlog više da jedva čekam da odem odavde... Odlomak iz knjige Lijepa stvorenja